СТАВЉАЊЕМ ван закона свих политичких партија у Независној Држави Хрватској, њихове вође бивају ухапшене и интерниране у логоре који се још припремају. Укинута је слобода штампе: "информирање" је дозвољено само усташама и католицима. Католичка вера - право духовно лепило поглавникове диктатуре - проглашава се "службеном државном религијом". У Независној Држави Хрватској постоје само две битности: усташки режим и Католичка црква.

Декрет - закон "3а обрану народа и државе" који је донела поглавникова влада 17. априла 1941, a објавиле "Народне новине" следећег дана гласи: "Чл. 1 - Сватко тко на било који начин повриједи част и животне интересе хрватског народа или на било који начин угрози постојање Независне Државе Хрватске или државне власти, чак и кад тај чин остане само на покушају, чини кривично дјело високе издаје; Чл. 2 - Кривац у смислу претходног чланка осуђује се на смрт. Чл. 3 - За вођење поступака по предмету овог декрета-закона Министарство правде оснива изванредне народне судове који се састоје од три особе које морају судити по скраћеном поступку на основи поништења Хрватског правилника у казненом поступку за ратне судове. Чл. 4 - Министар правде именује чланове суда".

ОВИ први закони и уредбе представљају премисе страшног етничко-верског крсташког рата за који се спрема поглавник и који у свом епицентру има "српски проблем". Преко два милиона Срба представљају трећину укупног становништва хрватске државе, што значи да није ни упутно ни могуће истребити их све: добар део њих треба да се уклони да би се спасла "чиста хрватска paca", остатак треба "преобратити" у католике. Овај етничко-верски Павелићев програм има за циљ да од Хрватске направи домовину Хрвата и Божји народ.

Тако у првом тренутку српском народу бива наређено да напусти територију државе у складу с усташким слоганом "Или у Дрину или преко Дрине"; једину могућност избегавања прогона представља одрицање од православља и прихватање католичке вере (али често ни Срби новообраћеници у католичанство неће успети да избегну прогон, у складу с усташком изреком: "Спасили сте душу, али ваше тијело припада нама." Затим се Срби оптужују за историјске "грозоте и злочине против хрватског народа", те у име тобожње "колективне кривице" више десетина хиљада њих осуђују се на смрт од стране "суда" који су основани у ту сврху. Ипак, груби "судбени пут" представља само покриће: главни пут који усташе слиједе ради истребљења јесте војнички. Почињу да сравњују са земљом читава српска села, a њихове становнике кољу, не штедећи никога.

У априлу 1941. године Хрвата католика има три и по милиона, док је хришћана Срба православаца 2.200.000. Ту је још 700.000 муслимана међу којима је раширена историјска мржња према Србима и у савезу с усташком диктатуром биће у већини. Јевреја је било 36.000. Али, на територији Независне Државе Хрватске живи и око 70.000 протестаната, који неће бити прогоњени ни по каквом основу будући да их штите окупационе нацистичке трупе.

Поглавников расни програм оглашава се и потврђује на свим нивоима од највиших усташких власти, уз апсолутно ћутање и саучесништво Хрватске католичке цркве. Министар спољних послова Младен Лорковић, на пример, изјављује 27. јула 1941. у Доњем Михољцу:

"Усташки покрет инзистира на енергичном рјешењу српског проблема у Хрватској. Они што се налазе с друге стране Саве и Дрине деру се да смо ми нетрпељиви, да нехумано поступамо према Србима. Ми одговарамо свима да је дужност хрватске владе да поступа тако да Хрватска припадне само Хрватима. Наша је дужност да заувијек ушуткамо оне елементе који су највише доприњели да Хрватска 1918. падне под српску власт. Једном ријечју, морамо истријебити Србе у Хрватској! То је наша дужност и то ћемо урадити. Ићи ћемо до краја, не обазирући се на оно што говоре они преко Саве и Дрине у име осјећања човјечности. Хрватска Влада под водством нашег дивног Поглавника узела је у своје способне руке рјешавање овог проблема и ријешити ће га темељито.

"Хрватска влада је такођер узела у своје руке рјешавање жидовског проблема. Знате ви ко су Жидови. Увијек су били и остали пријатељи и слуге непријатеља хрватског народа. Жидови који су најодговорнији за овај рат, зато што су се уротили против Велике Њемачке и њеног савезника Италије, не могу очекивати ништа друго него да се према њима поступа у складу са заслугама.

"Хрватска има бити очишћена од свих ових елемената који представљају несрећу за наш народ, који су туђинци и непријатељи хрватског народа... Ти елементи које треба уништити јесу наши Срби и наши Жидови."

Етничко-верски покољ који је покренула усташка диктатура - "Исусово друштво хрватског национализма" - у априлу и мају 1941. представља само почетак онога што ће се дешавати следеће четири године. И ма колико да су грозна зверства Хитлерових нациста над Јеврејима и становништвом окупираних територија, геноцид који су извршиле усташе у Хрватској показаће да код људских изопачености стално постоји и нешто још горе.

Већ од априла 1941. очито је да је апсолутни приоритет Независне Државе Хрватске етничко-верска "чистоћа" земље. Док поглавник у обраћању оружницима објашњава да је "добар онај усташа који зна да употријеби каму и да ишчупа дијете из мајчине утробе", прагматични јерарх Виктор Гутић, у једном говору усташкој милицији 26. маја 1941. у Бањалуци најављује да ће "сви непожељни елементи бити брзо истријебљени и да ни трага од њих неће остати". Следећег дана у Босанском Броду Гутић боље прецизира овај концепт:

"Донио сам драстичне одлуке да Срби имају бити уништени, најприје господарствено a онда у сваком другом смислу. Нема никакве милости према њима: уништавајте их гдје год вам се пружи пригода... Издао сам драстична наређења за њихово потпуно уништење, а следе и нова наређења за њихово потпуно истребљење. Нико од вас нека не буде слаб за то, имајте увек на уму да су они били наши гробари, уништавајте их свуда тамо где их сретнете. Неће вам изостати благослов нашег шефа државе и мој. Пратити ће вас Божији благослов и моје одобрење."


БОЖЈИ БЛАГОСЛОВ ЗА ПОКОЉ

Да је "Божији благослов" за покољ српског становништва јавно озваничен, потврђује и часопис сарајевске надбискупије "Католички тједник", у броју од 15. јуна пише:

"Треба се сложити да долазе тешка времена за Србе који плаћају цијену нашег програма и подносе његов терет. Ми смо хумани. Осјетљиви смо на питања која се тичу живота, постојања, обитељи. Једна таква трагедија нас дубоко жалости. Раздире се живо месо. Ожалошћена срца, сузе, туга, урлици клетве... Али политика је нешто друго: она захтијева у име oпћe добробити и у име државног интереса једну круту дисциплину, бруталну, жељезну. Одговорност преузима онај који влада. То се не тиче појединца као таковог нити наше вјерске савјести као католика! Ми имамо другу сферу дјеловања, омеђена путања, за коју одговарамо пред Богом и пред нашим кршћанским положајем."


СУТРА: ПРОПОВЕДИ УЗ ПОМОЋ ШМАЈСЕРА И ТЕНКОВА