СВА ЗЛАТА И ЛОВОРИ

Ако је стварање вера да се човек њиме може мењати и изменити, онда су »Новости« већ у старту пригрлиле то уверење о уметности као огледалу стварности, односно да култура у целини може израсти и процветати само из живота.

Уколико је дужност уметника »слати светлост у дубине људског срца«, као што је тврдио Роберт Шуман, онда је и Плиније млађи био у праву кад је откривао да уметничка дела, осим што маме погледе стваралаца, имају моћ да развеселе и очи оних који нису ствараоци. На таласу таквих идеја први пројектанти и архитекте културне политике »Новости« осмислили су дуги низ акција и награда културним подухватима и дометима у стваралаштву које, ево, редакција брижно негује већ деценијама, а јавност и читаоци их одавно доживљавају као својеврсни стратешки ангажман и продукт трајно осмишљене културне политике.

Чехов нам је за то био прва инспирација, а Стеријино позорје прва прилика. Чехов је тврдио да је »краткоћа сестра талента«, а те 1958. године Стеријино позорје нам је препуштањем награде за најбољу епизодну ролу, омогућило да практично потврдимо стару позоришну истину да »нема великих и малих улога«. Постоје само велики и мали глумци.

Нашом наградом за епизодну улогу у Новом Саду су се окитила многа велика имена југословенске позоришне сцене: Тодорка Кондова, Душа Почкај, Ксенија Јовановић, Драгољуб Гула Милосављевић, Сафет Пашалић, Северин Бијелић, Виктор Старчић, Светлана Бојковић, Вања Драх, Лазар Ристовски, Предраг Лаковић, Бранислав Цига Јеринић, Јелисавета Саблић, Весна Тривалић, Боро Стјепановић, Вања Милачић, Петар Краљ, Милица Михајловић... Награда је и данас жива, по дужини трајања је испред свих које смо установили и истрајно негујемо. Њој се придружила награда коју, од пре десетак година, дајемо победнику Фестивала најбољих представа у Ужицу.

ПЈЕР - ОСКАР КАРИКАТУРЕ

Опште југословенски конкурс за најбољу новинску карикатуру родио се 1967. године по идеји Драгана Савића, тада већ етаблираног карикатуристе »Борбе«, у којој је Слободан Глумац, главни уредник »Вечерњих новости«, одмах препознао изузетну прилику која ће омогућити да се та симбиоза ликовног надахнућа и заната, експлозија духа и бритке оштрице сатире, усмери ка просторима посебне новинарске оптике. А она ће - у будућности и освајањем већих изражајних слобода - бити кадра да се трансформише у такву журналистичку творевину, која ће моћи истинито и аутохтоно да тумачи епоху. Сам старт конкурса ПЈЕР 1967. године, победничком карикатуром Албина Рогеља »Осмерац на југословенски начин«, открио је да су оваква очекивања била сасвим реална, а потоњи лауреати награде Драган Савић, Предраг Кораксић, Душан Петричић, Зоран Јовановић, Ади Мулабеговић, Ранко Гузина, Ото Рајзингер, Иво Кушанић, Зуко Џумхур и остали који су их следили, само су потврђивали својим радовима да карикатура храбро и бескомпромисно осваја и »чисти« простор резервисан за уобичајене друштвено-политичке коментаре, не трошећи ни једну једину реч, већ пласирајћуи рељефну ликовну идеју и јасан цртеж лако уочљиве поруке. Тако је ПЈЕР постао Оскар југословенске карикатуре.

Ниједна биографија, било ког карикатуристе са простора бивше Југославије, не сматра се потпуном и комплетном без ПЈЕРА, који ју је патинирао престижом, значајем и трајношћу. Југослав Влаховић, Милорад Добрић, Бранислав Обрадовић, Мидораг Стојановић, Ицо Вољевица, Стево Страчковски, Тошо Борковић, Градимир Смуђа, Димитрије Живадиновић, Предраг Пантовић, Божо Стефановић, Јован Прокопљевић, Борислав Станковић, Миленко Косановић, Љубомир Сопка, Лука Лагатор и остали следбеници великог Пјера Крижанића, заузели су истакнуто место у свету карикатуре тек када је родоначелник на њих указао прстом. ПЈЕР их је катапултирао и онда су, са тим сертификатом, кренули да то вишеструко потврде и докажу, новим подвизима на домаћем и међународном плану. Добитници ПЈЕРА су већ годинама победници или значајно награђени на највећим светским конкурсима карикатуре. Неки су већ дуго и стални сарадници у највећим дневним листовима САД, Канаде и Јапана. О бризи »Новости« за карикатуру, као незаменљивом садржају листа, говори и следећи податак.

У једном тренутку наше биографије, на пословима карикатуре радио је стално ангажован светски вредан квартет који су сачињавали: Душан Петричић, Ранко Гузина, Предраг Кораксић и Стево Страчковски. Када је касније у екипу пристигао и Тошо Борковић, онда је то већ била прва »НБА« петорка националне карикатуре и, као што НБА једино доминира у кошаркашком свету, у карикатури су то имале само - »Новости«!

»МЕША« - КЊИГА НАД КЊИГАМА

Традиција награђивања литерарних дела код нас није ни кратка нити неплодна. И баш због тога није било једноставно, већ веома деликатно, да у мноштву сличних настојања успоставимо вредносни систем према коме ћемо увести у живот нову књижевну награду, обавезно је учинивши престижном и ауторитативном. На трагу таквих амбиција ујединили су своје напоре »Новости« и Удружење издавача и књижара Југославије, који су пре петнаестак година проценили и схватили да постоји и дело и велики писац, који могу и у далекој будућности бити драгоцени светионик генерацијама које долазе. Дакле, Меша Селимовић и његов литерари опус, »Дервиш и смрт« и »Тврђава« пре свега. Награда, дакле, најбољој књизи, не роману, не збирци приповедака или песама, већ књизи као општем појму духовног добра највишег ранга.

У току једне текуће године »Меша« је, дакле, награда књизи над књигама, коју додељује многољудни жири, састављен од угледних професионалаца, књижевних критичара и хроничара књижевности. Овог пролећа 2003. године награду је добио песник Рајко Петров Ного, земљак Меше Селимовића. А пре њега су је примили: Милорад Павић, Дубравка Угрешић, Слободан Селенић, Светлана Велмар Јанковић, Радослав Братић, Иван В. Лалић, Радослав Петковић, Драган Јовановић Данилов, Антоније Исаковић, Добрица Ћосић, Горан Петровић, Добрило Ненадић, Милосав Тешић, Радован Бели Марковић и Данило Николић. Дакле, реализација по узору на инспирацију: и име, и дело!

Под покровитељством »Новости«, у Алексинцу се одржавају Дани дечје поезије и стваралаштва »Гордана Брајовић«, у спомен наше прерано преминуле колегинице, која је била и истакнути песник. На тој манифестацији додељује се и књижевна награда »Гордана Брајовић«, коју су досад понели наши истакнути песници: 1997. Драгослав Андрић (»Пинокио у Токију«) и Станоје Макрагић (»Књига смеха и незоборава«), 1998. Благоје Рогач (»Песничка читанка«) и Слободан Станишић (»Коцкасте лубенице«), 2001. Душко Трифуновић (»Зрела школа«), 2003. Перо Зубац (»Птице у грудима«) и Градимир Стојковић (»Сан«). Истоимену награду за животно дело добили су Драган Лукић (1999), Мира Алечковић (2000) и Добрица Ерић (2001).

Пратећи пулс културне јавности »Новости« су у заједници са РТС и »Деретом« организовали значајну акцију: »Избор романа деценије«, у којој су угледни и активни књижевни критичари премерили романескну продукцију претпоследње декаде прошлог века и јавно пред читаоцима у јавност изнели свој суд о томе.

После тог узбудљивог истраживачког подухвата уследила је још једна акција истих организатора који су потом настојали да открију најбољу позоришну драму друге половине 20. века. Бирани су, затим, и најбољи послератни српски сликари. Овакве јавне и живе акције читалачка публика је прихватала са великим занимањем, па је ускоро уследила »потрага« и за најбољом националном ТВ драмом. Све то скупа је на неки начин имало корен и било у вези са наградом савременом домаћем драмском тексту за коју су »Новости« имале лиценцу на »Данима комедије« у Јагодини још од самог оснивања овог фестивала, где су признање добили и такви писци и мајстори комедиографских заплета какви су Душан Ковачевић, Гордан Михић, Иво Брешан...

Једна од највећих акција ове врсте била је избор десет најзначајнијих песничких и прозних дела 20. столећа, коју су, као »Књигу века«, замислили и осмислили Драган Богутовић, уредник културне рубрике, и др Александар Јерков, професор Филолошког факултета у Београду. У овој анкети Иво Андрић је проглашен најбољим прозним писцем, а Васко Попа најбољим песником 20. века у нас.

Прикажи 10 вести Прикажи све вести