ДУГО сте у вези или браку, у партнеровом и вашем односу је наизглед све у реду, али не можете да се отргнете утиску да емоције полако бледе. Више нема страсти као раније и све мање проводите време заједно. Љубав је тихо и неприметно прешла у навику. Да ли је то тренутак емотивног засићења или сте се "успавали", па је време да се тргнете док још није касно? Када и зашто љубав прераста у рутину? Да ли је могуће избећи такав сценарио или то кад-тад чека све парове?

- Најчешћи разлог зашто љубав прелази у навику је узимање односа "здраво за готово" - каже за "Живот плус" психолог Елена Кузмановић. - У теорији знамо да је љубав потребно неговати да би трајала, али у пракси људи, нажалост, у неком тренутку престану да се труде, мислећи да ће њихов однос увек бити исти без икаквог улагања. Почетак везе је најчешће обележен јаким емоцијама и грађење односа тече лако. Када прође почетна заљубљеност и занесеност, која може да траје од шест месеци до две године, много боље познајемо партнера, нема више идеализације и однос би требало да постане зрелији. С једне стране, осећамо већу сигурност и стабилност у вези или браку, али такође однос тражи и више труда да би задржао динамику, што је напорније за партнере.

Шта нам прво говори да је љубав прерасла у рутину и колико то треба да нас забрине?

- Да је љубав постала навика знамо када више не осећамо мотивацију да се трудимо. То најчешће значи да су партнери ушли у пасивну рутину, да се већина ствари подразумева, да не постоји активан осећај љубави и да им је некада занимљивије да време проводе са другим људима. Осећамо да постоји љубав, али је више "успавана" него жива и мање је пријатних емоција када смо са партнером. Сексуални живот прераста у рутину, а губитак сексуалне жеље такође прати осећај учмалости у односу.

Наша саговорница наглашава да је управо то тренутак када би требало да се "пробудимо", јер таква ситуација води ка растанку или остајању у емотивној заједници која партнере не испуњава довољно, али им доноси одређену сигурност:

- Ствари не постају боље саме од себе, већ се ситуација временом погоршава. Партнери најчешће устаљену динамику прекидају интересовањима ван односа. Неретко и интересовањима за нове партнере и ванпартнерске везе. Долази до ситуација које су често деструктивне по емотивни однос. У корену свега је погрешно схватање да љубав временом нестаје и да не можемо ништа да учинимо да то спречимо. Због тога људи одустају од улагања, па пронађу нове партнере или се мире са ситуацијом због секундарних добити које имају у вези или браку. Некада је страх од промена или самоће снажна мотивација да људи остану у таквом односу.


ЕМОТИВНА ЗАСИЋЕНОСТ


Да ли је неминовно да емоције међу партнерима временом бледе, без обзира на интензитет љубави који је постојао у почетку? Психолог Елена Кузмановић истиче да је неопходно да се на вези или браку ради свакодневно.

- Из односа добијамо оно што негујемо и на чему радимо. Али као да нам је тежња да створимо окружење сигурне и безусловне љубави у којој не морамо ништа да учинимо и где ће се све десити само од себе. Нажалост, тај период у нашем животу је са раним детињством завршен. У одраслом добу је потребно константно улагати енергију да бисмо добили жељене резултате. Осећања се временом мењају, али то не значи да се мењају на горе, већ да се продубљују. Често чезнемо за почетним интензитетом осећања, међутим наше тело није "програмирано" за такав интензитет константно. Организам у сусрету са другим лучи велики број хемијских супстанци, попут допамина, окситоцина, серотонина и сваки од њих има улогу у процесу везивања и стварања партнерства. Али њихов ефекат интензивно траје неко време, затим улазимо у мирнију фазу у којој нема толиког набоја, али постоји константно одржавања пријатних осећања. Тада је потребно да се посветимо активностима које делују подстицајно на наше односе и љубав.

Да ли емотивна засићеност доводи до навике у вези или браку?

- Не мора увек да се ради о емотивном засићењу, али то може бити један од узрока - каже психолог. - Некада је партнерима, заиста, стало да њихов емотивни однос успе, али дозволе да им свакодневица, тешкоће на послу или родитељство, помере фокус са тога и једноставно га запоставе. Зато је веома важно да се партнерству даје једнак значај као и родитељству, јер добро родитељство прилично зависи од стабилног партнерства. Емотивно засићење настаје код парова који су развили незрели однос који је у датом тренутку доносио емотивну добит. Онда су желели да крену у нову фазу, али нису успели.


РЕХАБИЛИТАЦИЈА ОДНОСА


До навике у љубави најчешће долази када партнерски однос постане озбиљнији и стабилнији, али је индивидуално када ће се то десити. Код особа које стално теже ка нечем новом, тај период долази раније, јер сваку рутину схватају као навику и некакву врсту гашења односа.

- Рутина коју остваримо у односу не мора нужно да буде лоша, јер нам је потребно да осећамо стабилност и неку врсту сигурности, да можемо да предвидимо догађаје и да се ослонимо на партнера. Али постоји разлика између стабилне рутине и учмалости. Рутина служи да се живот одвија на начин на који желимо и у томе можемо да уживамо, док учмалост носи губитак енергије и мотивације за било какве активности у односу. То постаје суморна реалност наспрам неостварене жеље да живимо другачије.

На питање да ли је могуће "подгрејати" емоције, Елена Кузмановић каже да рехабилитација односа зависи од тога каква је раније била веза.

- Ако су темељи испуњени љубављу, а садашњост представља неку врсту несналажења у новим фазама, онда можемо да учинимо нешто конкретно. Некада је досада у вези или браку одраз личног осећаја, јер нам недостаје усмерење или осећање сврхе у сопственом животу, па је веза само "огледало". Увид у то шта је заиста разлог за такав осећај и искреност према себи, први су кораци у решавању проблема. Важно је избећи међусобно оптуживање ко је учинио више за однос (или ко није) и удружити се са партнером против навике. Постоје активности, попут хобија, којима можемо да се посветимо заједно, а које доносе допаминску и серотонинску сатисфакцију. Сваки заједнички циљ доноси узбуђење и на тај начин можемо стварати осећај нечег новог и изазовног.

САД ЈЕ СТВАРНО КРАЈ
Када морамо да схватимо да је крај и да више ништа не може да се учини на побољшању односа?

- Уколико осећање учмалости потраје предуго, потроше се капацитети и мотиви да се нешто учини, па је тада крај везе реална опција - каже Елена. - Ако имамо свест о томе да би узбуђење у односу требало да се одржава најпре на нивоу личности и блискости са партнером, онда је могуће и благовремено превентивно деловати.