ТУРИСТИ не знају где су били, путници не знају куда иду - записао је Пол Теру, амерички путописац. И није додао, али бисмо могли да допишемо ми, да заљубљени не знају ни где су били, нити знају куда иду. Док лепршају лептирићи у стомаку, свака помисао на заједничко путовање је идилична, али често и замагљена, колико и поглед кроз ружичасте наочаре. Неизвесна, непрепричљива. Узбудљива, једвачекајућа. Заљубљеност је ту у пуној функцији "погонског горива", а избор дестинације за искрцавање готово неважан. До љубавног пара који се припрема за прво заједничко летовање, не допире ни вест о неповољној временској прогнози. Јер они ионако у кофере пакују само жељу да десетак дана буду сами и осамљени. Да уживају једно у другом, без других.

И врло је вероватно да у том лирском заносу не размишљају шта их то тачно чека на одредишту, а још мање о истинитости психолошких "нагађања" - да је то прво путовање и први већи тест за њихов љубавни однос. Па, да ли је? Марко Браковић, психотерапеут и писац ,каже да углавном може да буде.

- То је прилика да проведемо значајније време са потенцијалним животним сапутником, што наравно има мању вредност уколико не тражимо и не прижељкујемо да изградимо озбиљнију везу - каже саговорник "Живота плус". - Ако је, ипак, тражимо, онда је то могућност да више и боље обратимо пажњу на то колико имамо исте или сличне навике, темперамент, рутину, у чему се не/слажемо...

СУДАР КАРАКТЕРА И НАВИКА

Први одмор је можда прва прилика да се погледамо у очи онакви какви јесмо. Без шминке. Улепшавања. Скривања. Јер тешко да за десет дана можемо по 24 часа да се претварамо и све време успешно приказујемо у савршеном издању. Неминовно је да нас за то време, које смо дошли да проведемо са идиличним намерама и чистом жељом, партнер "не упеца" и у лошијем стању. У нервози. И боловима. Са опекотинама од сунца. Исцрпљене од стомачних проблема због промене климе. Нерасположене што није пажљив колико смо очекивали. Разочаране што не уживамо у храни на исти начин. Па, да ли је то онда заиста тај тест на којем се или пролази или пада?

- Наравно да може да буде, али није нужно да га тако посматрамо. Ако нека особа зна све то што сте споменули, може да да све од себе па да успе да се претвара и прикаже у што бољем светлу. И то није ништа необично, осим ако то није начин на који она трајно функционише - фолирајући се да је нешто што није. Онда то јесте разлог за забринутост и преиспитивање - објашњава психотерапеут.

Први пут са партнером на мору је помало као и први пут на мору уопште. Не знамо шта да очекујемо. Нисмо сигурни колико ћемо моћи да се опустимо. Питање је да ли ће нам се допасти распоред активности и план жеља које ћемо једно другом успут предлагати или наметати. То је, дефинитивно, и свесно изабрана околност за "судар" карактера и навика. Провера колико су они (не)спојиви. Од оног типичног несклада - када је један партнер раноранилац, а други воли да се дуго излежава у кревету, уз испијање кафе до поднева. Па се онда испостави да је први пасионирани љубитељ мора, а други да је "случајно" ту, јер му слана вода, мирис борова и сакупљање шкољки ништа не значе. Или се већ другог дана намести неслагање око тога да ли би требало да се друже са паром који су управо упознали, уместо да сваког часа буду сами.

Саговорник каже да то управо и јесте моменат за сагледавање. Уочавање. Препознавање.

- Јер компатибилност карактера је веома важна за здраву везу. Што смо различитији, то нам је перспектива за хармоничан однос све мања. Ово је директно пропорционално - наводи Браковић.

И ЉУБАВ И ТОЛЕРАНЦИЈА У КОФЕРУ

Паковање за прво заједничко летовање сасвим извесно има другачију ноту од оног када се припремамо за путовање са брачним другом или партнером са којим смо већ обилазили свет. Овде је и те како важно шта "убацујемо" у кофер. Али најчешће о томе не размишљамо, пакујући само заљубљеност, жељу, нежност, страст. Толеранција и стрпљење обично остају на некој прашњавој "полици". Сетимо их се тек када смо већ испекли стопала о врели песак. Или срце о жучну свађу.

- И то је погрешно, јер морамо да рачунамо на то да не постоје две идентичне особе. Знајући то, неопходно је да укључимо одређен степен толеранције, која је често кључан фактор како време одмиче. Морамо да будемо спремни да на том летовању, али и убудуће, правимо компромисе - поручује психотерапеут.

Шта се дешава у противном? Из ког угла допире опасност? Који је најчешћи окидач за свађу која нема елементе конструктивне расправе? Ситнице, баналности. Неприхватање партнерових навика. Осећај несигурности. Ситуације које покрећу љубомору.

- Све може да буде окидач за свађу. Зависи од тога шта је људима важно. Не постоји универзални одговор, јер конфликт може да плане око било чега. Зато је важно да се познају личне вредности. Иако су разлози за свађу понекад банални, иза њих се најчешће крије озбиљно незадовољство - наводи Браковић.

Хипотетички гледано - пар није положио овај тест. Партнери су током десетодневног боравка схватили да нису једно за друго. Али су, ипак, остали заједно. Колико је то погрешно? Зар није поштеније према себи и партнеру предложити дефинитивни разлаз?

- Уколико одлуче да не раскину, иако су схватили да нису једно за друго, ризикују да уђу у један потенцијално проблематичан однос, који говори да њима није важан квалитет везе, већ или да не буду сами или да се остваре у потомству по сваку цену или да побегну од родитеља... - тврди саговорник.

А, уколико је пар, опет хипотетички, прошао тај исти тест? Први одмор је протекао у хармонији. Вратили су се још заљубљенији, надахнутији. Рачуна ли се да је тиме испуњен значајан предуслов за заједнички живот? Психотерапеут одговара одречно, али и додаје:

- Један одмор није довољан, иако може да буде прави почетни показатељ. Не заборавимо да заједнички живот, ипак, носи далеко више изазова од искуства са путовања.


ХЛАДНИЈА ГЛАВА, БОЉА ПРОЦЕНА

НИЈЕ исто да ли на прво путовање одлазимо лудо заљубљени или када нам је само пријатно са неким. Али није ни исто лепа и узбудљива одлука да се заједно "отиснемо" негде, уколико нисмо у заносу. Саговорник "Живота плус" подсећа да је заљубљеност стање у којем идеализујемо партнера и однос у којем се налазимо, па да оно није најбољи моменат за процену.

- Зато је увек боље када се у нешто упуштамо рационалнији и хладније главе. Тада можемо мудрије да проценимо партнера и квалитет наше везе. И опет ништа од тога није важно уколико је у питању само авантура - каже Браковић.