ДЕЦИ треба обезбедити две ствари - приступ књигама и охрабрење да стално читају. То је најважнији задатак родитеља, наставника и библиотекара широм света. То је право сваког детета и њихова и наша шанса за боље сутра - записао је Мајкл Морпурго, енглески аутор књига за децу.

На адресу малих читалаца, међутим, константно стижу примедбе. Пребацује им се да би радо избацили и лектиру, јер одбијају да читају чак и обавезна штива. Истовремено, на сајмовима књига у земљи, поготово на оном највећем, међународном у Београду, све веће редове праве управо ученици основних и средњих школа. Има ли међу њима пасионираних љубитеља писане речи?

Интересовање за стваралаштво Љубивоја Ршумовића, нашег великог писца за децу, не јењава, па се предшколци и основци и даље утркују за његова дела и аутограм. "Мали принц" Антоана де Сен Егзиперија купује се у свим издањима и свим разредима.

На штанду "Пчелице" највише се продају књиге за бебе.

- Њих масовно купују родитељи, баке и деке - каже Александра Бојовић, уредница ове издавачке куће. - Међутим, приметили смо да кад деца дођу у године када би требало сами да бирају шта ће читати, нагло опада број читалаца. И даље су тражени "Дневник Ане Франк" и "Ми деца са станице ЗОО", а све је популарнија књига Гордане Влајић "Зедси", посвећена баш генерацији миленијалаца.

Кристина Јаковљевић (13) из Ваљева нам открива да је на фестивал књиге дошла због литературе о руском језику. Њена школска другарица Тара Димитријевић има другачији укус:

- Купила сам књигу "Перси Џексон и богови Олимпа" Рика Риордана, јер ме занима грчка митологија.

Денис Шаботић (13) из Београда редовно чита загонетне приче Уроша Петровића, а љубитељ је и авантуристичких романа, док његова сестра Искра Шаботић (9) каже да воли књиге о животињама, музици и неким узбудљивим темама.

Милица Јовић (16) из Новог Сада је одушевљена аутобиографијом Оливере Ћирковић, кошаркашице и бивше чланице криминалне групе "Пинк Пантер", док је Петар Филиповић (14) дошао на Сајам да би купио - књигу политичара Војислава Шешеља!

Психолог Весна Петровић каже да се деца угледају једни на друге, па када виде да се око нечег прави гужва, пожуре да и они буду део масе.

- Питање је да ли ће уопште прочитати то што су купили - каже Весна. - У дечјој психологији је да се окрећу за оним што је шкакљиво, наизглед другачије.



Анђелка Стојаковић, професорка ликовног и библиотекарка у Гимназији "Стеван Пузић" из Руме каже да је одувек било деце која воле књигу и оне која је мање воле.

- Данашњи начин живота и напредак технологије су само променили разлоге због којих ученици можда читају мање него пре - сматра Анђелка. - Интернет је постао главни извор информација и све је визуализовано. Књига је некада била више вреднована, па се од малих ногу развијала култура читања. Млади данас више воле блогове, твитове, електронску штампу, препричану лектиру. Али увек ће постојати и они истински заљубљеници, којима друштвене мреже и видео-игрице неће заменити свет књиге. Они ће се издвајати креативношћу, елоквентношћу и маштом.

Саговорница "Живота плус" каже да су и даље популарни наслови Агате Кристи, Стивена Кинга и Паула Коеља, као и трилер роман Доната Каризија "Шаптач". Примећује да полако почиње да се руши предрасуда о библиотеци као затвореној институцији са строгим правилима, где влада тишина и где се долази само по књиге.

- Иако у нашој библиотеци лектира и стручна литература чине највећи део фонда, драго ми је што све више деце долази да би се дружило на одмору, разменило идеје, добило савет. Ту се одржавају и часови, секције, састанци ђачког парламента - каже библиотекарка.


НАВИКЕ ГИМНАЗИЈАЛАЦА


УЧЕНИЦИ румске гимназије су попуњавали онлајн анкету о читалачким навикама. На питање "Зашто читате књиге?", 47,9 одсто је изјавило - "зато што волим", 27,1 - "зато што морам због школе", а скоро 19 одсто - "зато што не знам шта ћу са слободним временом". Од 100 анкетираних ученика, 46,3 одсто је одговорило да радије чита стране, а 8,4 домаће писце, док се 45,3 изјаснило да подједнако чита и једне и друге. Чак 67 одсто ученика је признало да школску библиотеку посећује само када им је потребна лектира, а 11 је искрено одговорило - "никада".