Колико пута сте само чули или изговорили реченицу: “Подивљали су ми хормони”? Организам оног ко је изговара вапи за разумевањем и помоћи. Не зна шта му се дешава, а осећа да више није онај стари. Jављају се најразличитије манифестације хормонске ускомешаности, па се, збуњени, њихови “власници” обраћају за помоћ лекарима из различитих области медицине (због онога што их боли или је ван пожељних нормалних референтних вредности), на тај начин махом лечећи последице, а не узроке. Лутајући, пацијенти на овај начин губе здравље и године живота. У чему се огледа највећи утицај хормона на организам, објаснила нам је др Ана Гифинг, стручњак за превентивну медицину, аутор недавно објављене књиге са овом тематиком:

- Хормони су сигнални молекули који делују на комплетан организам и свака ћелија у нашем телу има рецепторе за њих. Има их неколико десетина, а до сада је описано њих више од 100. Не може се рећи да је један мање, а други више важан, али можемо казати да је инсулин “хормон-диригент”, од њега зависи малтене читаво здрављe организма. Од огромног значаја су и сви остали хормони, јер да их нема, не би било репродукције, ни живота. Требало би да имамо свест о томе да се већ после 25. до 30. године ствара хормонска неравнотежа, лучи се мање хормона, не функционишу како треба. Данас се огроман број пацијената лечи од разних болести, од високог притиска, депресије, анксиозности, дијабетеса, а уопште се не помисли да ли неравнотежа у хормонима може да буде узрок тих стања. Некад се дешава да надокнада само једног или два хормона може да реши проблем с виталношћу.

* Ко је склонији дисбалансу, мушкарци или жене?

- Склони су и једни и други. Оно што се дешава код жене је трауматичније, јер њу престанак репродуктивне функције доводи у здравствену опасност. Пад репродуктивних хормона, пре свега естрадиола, утиче на пораст фактора за срчани и мождани удар, различите врсте канцера. Неравнотежа између естрадиола и прогестерона води ка поремећајима у дојкама - уколико се јави недостатак прогестерона, могу се јавити промене у грудима као што су фиброаденоми (чворићи) или миоми у материци, а ако превлађује естрадиол, може да се појави ендометриоза. Кад се ради о инсулинској резистенцији, она никога не бира - оба пола су јој подложна, младе и старије особе, они са перфектном телесном тежином и гојазни. Да би се организам вратио у нормалу, морамо се хитно побринути за то. Не прође ниједан дан да у пракси немам најмање две-три девојке или младића са поменутим проблемом. Инсулинска резистенција доноси многобројне факторе ризика за различите болести, али може лако да се реши, само је треба препознати. Кад су мушкарци у питању, пад нивоа тестостерона доводи до већег ризика од срчаних и можданих удара. Његово лучење почиње да се умањује већ око 30. године и изузетно је важно напоменути да мушкарци који су гојазни, са израженим масним наслагама на стомаку, имају више фактора ризика, јер се њихов тестостерон, који производе у лабораторији масних ћелија у стомаку, претвара директно у естрадиол и доводи до већег фактора ризика за многе болести.

* Зашто је дошло до чешће појаве инсулинске резистенције?

- Највећи део проблема је у томе што је храна постала толико измењена да има веома мало нутритивних вредности, а огромну количину шећера и трансмасти, мало влакана, што води до тога да се стварају унутрашње, висцералне масти. Велика је количина шећера у храни, тешко је набројати намирнице које се купују у маркетима а да немају макар мало додатог шећера. Организам и ћелије су избомбардовани, оне на својој површини имају инсулинске рецепторе који дозвољавају инсулину да шећер из крви убаци у ћелију и нахрани је. Међутим, због великих скокова шећера у току дана, па и сата, долази до замора, резистенције, отпора рецептора. Затварају се и инсулин више не може да убаци шећер у ћелију, она даје сигнал да је гладна, нема енергије. Примамо лажни сигнал да нам је пао шећер и свесно узимамо нешто слатко да поједемо, да би колико-толико тог шећера из крви могло да уђе у ћелију, али то доводи до пораста инсулина, затим до јављања предијабетеса и дијабетеса. Уз то, и сам по себи инсулин прави многе запаљенске процесе у телу. Том проблему данас подлеже све више младог света, нарочито оног који уз шећер уноси и трансмасти, јер једу производе из пекара и продавница брзе хране. Потребно је радити на цревној флори, која се зове микробиом, јер је исцрпљујемо храном коју уносимо и више немамо “пријатеље” у њој - сви микроорганизми постају нам велики непријатељи. Треба стално водити рачуна о томе да имамо далеко бројнију ћелијску културу у виду микробиома него што имамо људских ћелија, они нас надмашују много пута. Без здраве цревне флоре не можемо да функционишемо, а њеним уништавањем скраћујемо живот. Решење је у уношењу много влакана, чиме се она на прави начин храни. Међутим, сад више ни то није могуће, већ се мора прибегавати различитим пробиотским терапијама.

* Који су први симптоми хормонске неравнотеже?

- Толико су бројни да се она тешко дијагностикује. То могу бити појава умора, главобоље, отока на капцима, стопалима, промена или пад расположења, апатија, несаница, депресија, нервоза, варирање у тежини, болови у зглобовима, мишићима, измене на кожи и коси... Велики број симптома може говорити у прилог томе да је дошло до проблема са хормонима, али и даље се свакодневно дешава да се све видне појаве приписују другим стањима, па се људи лече на потпуно погрешне начине. То посебно важи за жене у менопаузи, које пију велику количину лекова - ако имају хипертензивну кризу, добију антихипертензиве, за несаницу им препишу анксиолитик, ако се појави проблем са болом у зглобовима испитује се на све могуће реуматске факторе... Уместо да им се провере хормони и да надокнада која ће анулирати све проблеме.

* Зашто је тако?

- Најпре, људи сами не препознају шта им се тачно дешава. Ако се истовремено појаве повишен притисак и главобоља, жена која је у перименопаузи или менопаузи сигурно неће отићи код гинеколога, већ код кардиолога. Он ће погледати шта није у реду, ставити холтер, дати терапију, урадити перфектно свој део посла и пратиће је. Уколико се појаве депресија и туга, напади панике, страхови, жена неће отићи код ендокринолога већ код психијатра, и опет ће добити погрешну терапију. Менопауза је и даље највећи табу који постоји код нас, жена ће пре патити него поверити пријатељици, рећи ће себи: “У реду, то се дешавало свим женама у историји, сад и мени, проћи ће”. Кажем им да то јесте једна фаза, али она не пролази, већ траје доживотно. Кад жена једном уђе у њу, почевши од перименопаузе, већ расту фактори ризика за многе болести, а у менопаузи организам драстично пропада. Мото ендокринолога у читавом свету је да је лекарска грешка уколико се не препозна потреба за хормонском надокнадом - оба пола имају далеко већи квалитет живота са њом.


ЗДРАВА ИСХРАНА НИЈЕ РЕШЕЊЕ

* Може ли се хормонски дисбаланс регулисати исхраном?

- Не, јер много тога утиче на хормонски дисбаланс и асимилацију минерала у траговима из цревног тракта, као и на ензимску равнотежу. Не постоји ниједан здрав начин исхране који ће држати стопроцентно организам у равнотежи. Невероватно је велики недостатак витамина Д у популацији. Има га у храни, осунчани смо, али нешто није у реду у асимилацији. Довољно витамина Д немају чак ни људи који живе у екваторијалним подручјима и једу само рибу... Такође, човек не може никако да синтетише витамин Ц, мора да га уноси свакога дана. Уз то, што више шећера једемо, то имамо мање Б витаминских група и улазимо у проблем. Много је повезаних момената.