ЧИНИ нам се да је, обичним смртницима, до пре извесног времена, не у тако далекој прошлости, терапија матичним ћелијама потпадала под домен имагинације и, при самој помисли на њу, у глави би почео да нам се одвија мини-филм научнофантастичног жанра. Онда као да смо се, баш попут филмске сцене, пробудили, и схватили да је овај начин лечења постао реалност. Новопечене мајке све масовније су почеле да, одмах по порођају, ваде матичне ћелије из крви пупчаника, верујући да ће баш оне помоћи њиховом детету у лечењу током живота, кад му буду биле најпотребније. Потом је јавност, недавно, уздрмала афера "Криосејв", једне од највећих приватних банака матичних ћелија у Европи, која је изгубила дозволу за рад због кршења швајцарског закона о трансплантацији (матичне ћелије транспортоване су у Пољску, без знања корисника). У банци је било и матичних ћелија грађана наше земље. О овој, слободно можемо рећи горућој, теми, разговарали смо са др Зораном Миланковим, доктором стоматологије, спец. оралне хирургије. Интересантно је то да је био члан тима домаћих научника, уз једног из Индије, који је први у свету доказао да матичне ћелије могу да делују на болесне ћелије. Међутим, рад објављен у јануару 2017. године, у часопису Nova stem cell journal, прошао је релативно незапажено, иако је реч о иновативној методи и веома значајном открићу до ког се дошло. Но, то је често судбина научника и великих открића.

С обзиром на то да је Миланков и сарадник на изборном предмету за регенеративну медицину Медицинског факултета у Новом Саду, као и да има велико искуство у овом начину лечења, питали смо га колико су људи у Србији упознати са значајем и могућностима примене матичних ћелија:

- Скромне информације које су доступне "обичним" људима везане су, углавном, за рекламне натписе и памфлете, где се промовишу услуге одређених фирми, које се баве прикупљањем матичних ћелија из пупчаника, зубне пулпе и слично, у циљу њиховог замрзавања на –196 степени, уз евентуалну каснију могућност култивације и примене у стањима неких тешких обољења. Међутим, матичне ћелије поседује сваки човек у више ткива, почевши од крви. Оне су, у смислу науке, потпуно супротне трговини.

Коме највише може помоћи овакво лечење?

- Матичне ћелије се данас користе и у козметици, у виду ПРП (плазма обогаћена тромбоцитима) и ПРФ (тромбоцитима обогаћен фибрин) приправака, са тиме да ПРП и ПРФ јесу одвојени супстрати крви и немају директне везе са матичним ћелијама, већ се користи “buffy coat” који их садржи, а добија се из исте крви центрифугирањем.

али и у озбиљним реконструктивним ортопедским захватима, код фрактура, повреда, за реконструкције зглобних хрскавица, као и за регенерацију нервних ткива, у стоматологији, офталмологији... Примена је заиста много широка. Када укуцате у "гуглу" појам stem cell добићете око 280 милиона резултата. Напомињем да се у регенеративној медицини научници никако не баве трговином и молим да се та два појма не мешају. Ми се не бавимо депоновањем матичних ћелија, већ научно- истраживачким радом и медицинском применом матичних ткива у виду аутологих трансплантата (потичу из јединке којој се пресађује са једног на друго место, као што је случај код коже) из крви, масног ткива и коштане сржи. Начин узимања матичних ћелија у хирургији се зове harvesting, односно берба ћелија.


Први радови, односно примене адипоцита (за које се тада није знало да су у то уствари матичне ћелије), дешавале су се на универзитету у Београду, на Стоматолошком факултету, на оралној хирургији. Тамо је код екстракције зуба са комплкацијом отварања синуса, горњовиличне шупљине, почела да се примењује једна неуобичајена техника. Такозвано Corpus adiposum buccae, масно ткиво из образа пацијента, постављало се у отвор синусне ороантралне комуникације (настају екстракцијама зуба горње вилице, као компликација током интервенције). Ово је резултирало и окоштавањем, односно трансформацијом масног ткива у коштано.

Који је најефикаснији и најбезбеднији начин узимања матичних ћелија?

- Постоје интра и екстраоперативне методе harvestinga, брања матичних ћелија. Најбољи начин је да се узимају директно из крви пацијента, где постоје у малом проценту. Затим из масног ткива, где је практично свака масна ћелија уједно и матична. За потребе хитног прикупљања матичних ћелија узима се пунктат коштане сржи, интраоперативно, из илијачне кости (део карличне) или из тибије (цеванице).

Шта је то што одређује њихов квалитет и могућност примене? Постоје ли ограничења, попут старосне доби, здравственог стања, генетског наслеђа која сужавају или не дозвољавају могућност узимања и коришћења таквог узорка?

- Пошто се ради о аутологом трансплантату, тј. пацијент је сам себи донор, ограничења у том смислу нема, јер човек не може сам себе да зарази или да учини имуни одговор. Могуће је користити матичне ћелије близанаца, као једну врсту аутологог трансплантата, међутим, и ту постоје неке имунолошке дигресије, у смислу контаката са антигенским структурама, трансфузије и слично. Матичне ћелије се ваде из коштане сржи, па се у специјалном уређају изолују и концентришу, а потом стимулишу. Тако припремљени супстракт даје се у цереброспинални (можданокичмени) ликвор. На тај начин активиране матичне ћелије доспеју директно у мозак и тамо активирају успаване ћелије. Тако се успоставља јачи контакт између нервних структура у мозгу и омогућава се боље преношење импулса. Терапија матичним ћелијама није магија и ми не чинимо чуда, него је то начин лечења који, у зависности од многобројних фактора, буде мање или више успешан.

HELA (канцерогене) ћелије измењене у здраве фибробласте, Фото: Приватна архива


ДЕЛУЈЕ И НА АУТИЗАМ

ДА ли сте примењивали лечење матичним ћелијама? У којим случајевима?

- Примењујем при имплантологији, оралнохируршким интервенцијама и у менаџменту меких ткива. Проф. др Душан Марић, мој колега и сарадник, главни оснивач катедре за регенеративну медицину Универзитета у Новом Саду, користи матичне ћелије у лечењу ортопедских пацијената, али и у сврху лечења неуролошких обољења. Између осталих, оперисао је и четворогодишњег Лукаса Арабаџића из Америке, који болује од аутизма. Малишан је почео да комуницира са родитељима након што је прошао три терапије матичним ћелијама у Новом Саду.


БИСЕРИ СРБИЈЕ

ЗАШТО је ваш рад објављен у часопису Nova stem cell journal прошао релативно незапажено? Значи ли то да јавност није довољно заинтересована за откриће које може да стави тачку на, за сада неизлечиву, борбу са канцером или је у питању нешто друго?

- Имамо младе људе који у научном свету, пољу математике, хемије, роботике, освајају златне медаље и то константно. Они су бисери који красе Србију, али одлазе из земље јер се у нашим медијима, незаслужено, политици придаје већи значај. Због тога је наша наука у паду на светским листама, иако имамо успеха када је реч о прекидима кичмене мождине. До сада је 12 пацијената уз помоћ матичних ћелија стало на ноге. Нама не треба пропаганда у смислу повећања продуктивности и обима посла, већ нам је неопходна медијска подршка како би се млади мотивисали да шире љубав према науци и изналазе решења.