АКО научници успеју у својим покушајима да открију ген који је главни кривац за то што се гојимо, дијете нам неће бити потребне! Детаљније дешифровање генома могло би у будућности да нас реши гладовања и бројања сваке калорије коју унесемо у организам, најчешће уз много муке и не постижући жељени резултат. Научници увелико раде на откривању тога како наши гени реагују на одређену врсту хране, али на “чаробну форму виткости” мораћемо још да чекамо.

У интервјуу за “Новости” професор др Ханс Хаунер, члан Немачке националне академије “Леополдина” и директор Центра за нутриционистичку медицину “Елсе - Крунер Фресенијус”, који је недавно био гост Српске академије наука и уметности, каже да ће за 10 до 20 година захваљујући генетским анализама свака особа знати која храна одговара њеном организму, а коју би требало да искључи из исхране.

- То је огроман посао, а резултат који ћемо да постигнемо овим сазнањима је креирање индивидуалног јеловника који не само да ће да спречи гојазност, већ и болести које су директно с њом повезане, на првом месту дијабетес, кардиоваскуларна обољења и рак - каже наш саговорник.

* Последњих година већ се примењује тест интолеранције, у чему је он различит од генетског одговора на храну коју једемо?

- Интолеранција на храну је реакција која се дешава у организму после конкретних намирница и њоме може да се утврди недостатак неког од ензима варења, хемијска преосетљивост или реакција имуног система. Генетским анализама ми покушавамо да утврдимо како нечији организам генерално прихвата угљене хидрате, а како масти и протеине. То ће нам дати одговор на питање зашто је метаболизам сваког човека другачији и зашто чак половина гојазних особа оболева од дијабетеса. Дакле, када дођемо до нових сазнања, моћи ћемо поузданије да кажемо како храна и гени утичу на појаву болести.

* Да ли је исхрана према крвним групама добра у одређивању индивидуалног начина исхране?

- Не, такав приступ нема научно утемељење. То је само популарно тумачење различитости међу људима и сигурно не може да доведе до резултата, у смислу спречавања гојазности и развоја болести.

* Зашто је гојазност све више у фокусу медицинске науке?

- Зато што више од две милијарде људи широм света има прекомерну телесну тежину, а више од 600 милиона је гојазно. Забрињавајуће је што овај проблем показује тенденцију раста. Познато је већ да вишак килограма, а поготово гојазност узрокују читав низ обољења.

* Шта је главни узрок епидемије гојазности?

- У последње две до три деценије дошло је до великих промена у исхрани. Пре сто година углавном се јео хлеб, кромпир и мало меса, углавном за недељни ручак. Насупрот томе, сада имамо обиље хране на располагању и ноћу и дању. Невоља је што је реч углавном о храни која је препуна шећера, који нам уопште није потребан, као и нездравих масноћа, превише соли, а премало или готово нимало дијеталних влакана. Нездрава исхрана, значи хамбургери, пице, чипсеви довела је до драматичних последица и све већег броја људи који уопште не једу воће и поврће.

* Шта је, заправо, здрава исхрана када је све пуно адитива, пестицида, конзерванаса и других додатака за бољи укус и изглед производа?

- Више поврћа и воћа, довољно млечних производа и јаја, хлеб од целог зрна житарица и мало меса. О исхрани мора да се води рачуна читавог живота, а најбоље би било да се вратимо у прошлост и хранимо се онако како су се храниле наше баке и деке.


ВЕГАНСКА ИСХРАНА: ДОСТА ВЛАКАНА, АЛИ МАЛО ВИТАМИНА

* Какво је ваше мишљење о веганској исхрани?

- Предност веганске исхране је у томе што заиста обухвата велики број намирница биљног порекла и богата је дијателаним влакнима. Међутим, научно је доказано да исхрана на биљној бази доводи до дефицита витамина Б12, чији недостатак може да буде ризичан у трудноћи и током раста и развоја детета, тако је да неопходно да се вештачки надокнади.