Истицање да је пасуљ сиротињска храна у традиционалној медицини нема упориште. У куваном облику се због тешке сварљивости не препоручује једино особама са желудачним и цревним сметњама. Али зато може да се једе пасиран, у облику каше, пиреа, супе са мирођијом, која смањује стварање киселине, надимање и друге сметње у току варења.

За смањивање надутости и гасова треба му додати природне зачине, попут кима, першуна, нане, белог лука, ђумбира, лорбера и карија. Пасуљ дуго одржава стање ситости, али га не треба јести више од три пута недељно.

Има добру комбинацију влакана и фолне киселине, због чега је савршен чувар од можданог удара, болести срца и дебелог црева. Посебно се препоручује у исхрани деце и трудница. Повољно делује на особе које пате од анемије, болести зуба, ува, бронхитиса, главобоље, депресије, крварења из носа, па чак и импотенције. Делотворан је и код несанице, остеопорозе, прехладе и грипа, хемороида, хроничног умора и стреса.

Научници са државног Универзитета у Колораду тестирали су шест врста овог поврћа и установили да највише антиоксиданаса и других корисних састојака имају црвени и шарени, а најмање бели и жути пасуљ.