Бескрајно плаветнило Егејског мора, шљунковите плаже, прелепи пејзажи које је природа несебично подарила, нестварне слике високих планина и литица, борових шума, маслињака и винограда... На сваком кораку преплићу се митови, легенде и бурна историја. Када дођете на Самос и осетите мирис мора ношен ветром, схватићете да сте стигли на грчко острво које ће вам тихим шапатом приповедати о његовој чудесној прошлости. Јер боравак на Самосу је више од летовања и одмора. Више од уживања и купања у кристално чистом мору. На овом острву је рођен антички филозоф и математичар Питагора, ту се налазе остаци храма богиње Хере, али и производе чувена слатка вина од малог белог муската.

Туристички центар острва и омиљена дестанација многобројних посетилаца је Питагорио, град неодољивог шарма и предивне архитектуре. На тргу, у самом центру, налази се градска кућа а испред ње биста чувеног математичара по којем је град добио име. Ушушкано место са продавницама, локалима и кафићима у главној улици, која се током сезоне у вечерњим сатима претвара у пешачку зону. Недалеко од градске плаже, уз само море је шеталиште, многобројни ресторани и таверне са традиционалним грчким специјалитетима и погледом на рибарске чамце и скупе јахте. Западно од Питагорија, на излазу из града налази се шњунковита плажа Потокаки, дугачка шест километара, која се протеже до места Иреон близу аеродрома. Плажа има плаву заставу за квалитет и чисто море, а одатле се пружа поглед према турској обали и ненасељеном делу Анадолије.

Митови на сваком кораку

Самос се налази на југоистоку Грчке, прекопута обале Мале Азије, а у најужем делу раздваја их канал широк свега километар. Море је за нијансу хладније него на другим грчким острвима, али то не треба да вас обесхрабри, јер када уђете у воду нећете пожелети брзо да изађете. Врелину на плажи ублажиће пријатан ветар који готово стално дува јер тек када накратко стане схватићете колико је топло. У Питагорију нема комараца, а влажност ваздуха је углавном ниска због ретких падавина у летњем периоду.

На само осам километара од Питагорија и око 200 метара од мора налазе се остаци Хериног храма из шестог века пре нове ере, грађеног у више фаза. Реч је о првом античком храму посвећеном једној богињи. Саграђен је од мермера, а до данас је остао сачуван један оригиналан стуб из тог времена. Направљен је од кружних мермерних блокова који подсећају на пршљенове кичменог стуба. Хера је према митологији била једина законита супруга врховног бога Зевса, који је имао 76 ванбрачне деце. Једна је од најстаријих, најпоштованијих и најлепших грчких богиња. Заштитница породице, брака и удатих жена. Њен култ се и данас поштује на Самосу, где се у Питагорију, 20. августа, одржава фестивал. Почиње на месту где се налазе остаци храма. Тада девојчице обучене у беле хаљине одлазе пешке до Питагорија, пролазе кроз град, у чијој се луци организује програм, а затим се бродом који је осветљен бакљама враћају у Иреон.


Кокари - мали Миконос

Једно од најлепших места на Самосу је Кокари. Некадашње рибарско насеље на северу острва, ушушкано међу зеленим брежуљцима и заливима, данас многи зову мали Миконос. Док уским улицама обилазите продавнице са сувенирима, гардеробом и локалним производима, одједном ће се пред вама створити невероватан призор. На самој обали наићи ћете на "скоцкане" ресторане и таверне које остављају без даха. Биће вам јасно зашто га многи пореде са Миконосом. С друге стране Кокарија налази се узбуркано море тиркизне боје. Величанствену слику кваре велики таласи и јак ветар који стално дува. Али туристима то не смета, већ уживају на плажи у звуцима мора и ветра.


Главни град острва је Самос са око 10.000 становника, смештен уз саму обалу залива. Ту се налази и центар за 5.000 миграната. Историја Самоса је веома бурна и пуна археолошких налазишта и знаменитости. Ово грчко острво било је на мети многих освајача. Привремено је припадало и Египту, било је део Римског али и Османлијског царства. Мада су под турском владавином били неколико векова, трагова отоманске империје нема на Самосу. Турци никад нису населили ово острво већ им је служило као стратешка тачка за освајање и одбрану. У 19. веку ослободили су се турске владавине а 1912. усвојили су декларацију о припајању Грчкој.


Једно од централних места у причи о Самосу заузима антички научник, филозоф и математичар Питагора познат по теореми о односу хипотенузе и катета у правоуглом троуглу. Мада је рођен на Самосу где је провео један део живота, највећи део његовог стваралаштва везан је за Италију. Са Самоса одлази у град Кротоне (данашњи југ Италије) који постаје центар хеленистичке мисли. Тамо оснива Питагоријско друштво чији су чланови имали посебан режим облачења и исхране, обавезу да раде на математици, филозофији и астрономији и да се међусобно помажу. Али били су и доста либерални за време у којем су живели, признали су женама родну равноправност, па су могле да буду чланице друштва. Временом Питагорејска школа поприма све више присталица и чланова и из научног друштва прераста у политички покрет. Међутим, та политичка мисао је била аристократска и конзервативна, па долазе у сукоб са демократама због чега Питагора из Кротона одлази у Метапонт, где је умро, слављен и поштован.

Самос је надалеко чувен и по аутохтоној сорти грожђа, малом белом мускату од кога се праве слатка десертна вина. Љубазни угоститељи служе га у ресторанима после вечере и то са ледом, у чашама за ликер. Бело вино са овог острва је саставни део чувеног шампањца "дом перињон". Али прича о Самосу се не завршава овде, јер ју је немогуће испричати. Самос треба доживети.


ЕУПАЛИНОВ ТУНЕЛ

Изнад Питагорија налази се Еупалинов тунел, аквадукт дуг више од 1.000 метара, изграђен у шестом веку пре нове ере. Реч је о невероватном подухвату тог доба. Копан је кроз планину како би град добио водовод. Посебним и необичним га чини то што је изградња започела истовремено с обе стране планине а одступање од пројекта, на месту спајања тунела, било је само неколико метара.


ЉУБАВ ХЕРЕ И ЗЕВСА

Постоје многе легенде о љубави Зевса и Хере. Једна каже да су се упознали на месту где је саграђен храм. Док је Хера шетала поред реке, видела је на земљи рањену птичицу, узела је и ставила на груди а онда се пред њом појавио Зевс. Знајући за његову репутацију женскароша, у почетку је одбијала Зевсову љубав и пажњу. Поклекла је тек када јој је обећао брак. Према другој легенди, рођена је на том месту, где је касније подигнут храм, и то испод дрвета непорочности. Хера се, наводно, сурово обрачунавала са љубавницама свог мужа, којих је било много.


ЧАША МЕРЕ



Према легенди, људи су се још у Питагорино доба бавили узгајањем винове лозе али су волели и да попију, чак и да претерају. Славни математичар је осмислио колико човек треба да попије а да се не напије. Тако је настала чаша мере која са унутрашње стране има линију. Ако се вино сипа до линије или испод ње, то је права мера. Уколико се сипа преко означене линије, чаша се празни кроз отвор на дну и у њој неће остати ниједна кап.