Једва смо затворили кофер пун утисака и убацили га у гепек аутомобила приликом повратка са четвородневног путовања по хрватском Загорју. Да, управо оном о ком сад певушите у себи „Лепе ти је, лепе ти је Загорје зелене...“, као прву асоцијацију на овај питорескни крај, надомак Словеније. Почетна тачка нашег упознавања са крајолицима Крапинско-загорске жупаније било је седиште њене општине, Крапинске топлице.

За место које лежи 45 километара од Загреба, на четири извора лековите термалне воде, знали су још стари Римљани,. Посетиоцима нуди уживање у воденом парку са шест базена, од којих је један спољни, са температурама воде од 27 до 35 степени.

Међу водене атракције овог парка спадају и велики тобоган, таласи висине до метар и по, као и ронилачки базен. Оближњи хотел такође нуди уживање у термалним водама, што у базену, што у ђакузију који се налази у свакој соби, тик до великог прозора, као и опуштање у саунама.

Када завршите са хедонизмом ове врсте, посетите оближњу Крапину, где ћете се сусрести очи у очи са крапинским неандерталцем. Наравно, не на улици, већ у Музеју крапинских неандерталаца, креативно осмишљеном времеплову кроз историју, од настанка свемира и Земље, преко приближавања крапинског неандерталца који је пре 125 хиљада година овде живео.

Пролазећи поред костура диносауруса, високе реплике ДНК ланца или читаве неандерталске породице, сачињене од верно приказаних лутака, са природном косом и очима које сјаје, сазнајемо да је овај прачовек знао да се лечи од многих данашњих болести, природним путем, видите његове зубе или лобању, накит, као и упоредни пресек костура и тела данашњег и човека тог доба. Пратећи еволуцију, од статуе мајмуна до хомосапијенса, излазимо на светлост дана, из ове велике камене пећине.

Музеј крапинских неандерталаца Фото М. Мједа


СИМУЛАТОРИ У ХЕЛИ ЦЕНТРУ

Док сте још под утиском прошлих времена вредело би да одете у оближњи Музеј олдтајмера Пресечки, чијих је више од 20 аутомобила, 60-ак мотоцикала и три аутобуса власник, Антун Пресечки, сакупљао и рестаурирао током 25 година. Видећете аутомобиле из 50-их, 60-их и 70-их година прошлог века од, нама најдражег, два милиона евра вредног жутог кабриолет мерцедес бенца из 1924, са Цајсовим светлима и огледалима, бордо кожним седиштима која могу да се "претворе" и у степеник, брисачима које ручно померате изнутра и резервним точковима закаченим са стране, преко елегантног BMW-а тројке из 1975, па до ефектног црвеног морган спортског кабриолет двоседа са три брисача и кофером причвршћеним на резервни точак, позади, из 1988. године. Дан "пресецамо" укусним ручком и дегустацијом вина у неколико минута вожње удаљеном, на брегу ушушканом туристичком селу, у ком имамо прилике и да помазимо разиграно ждребе понија, старо само недељу дана, које поносно показује како је тог јутра научило да трчи. Све делује као бајка на длану, како и гласи слоган Загорја.

У Крапинским топлицама немојте пропустити ни да летите, односно посетите Хели центар Топлице, са два симулатора Ми 171, односно Ми 17, оба део Ми 8 "породице" хеликоптера. До сада је кроз ове кокпите прошло 200 пилотских посада и велики број туриста. Кажу нам да је један сат летења еквивалент сату вожње у правом хеликоптеру. Када у статичном симулатору ставите слушалице и узмете палицу за управљање у руке, а под вама почну да се смењују предели сферичног филмског платна којим сте окружени, несвесно губите равнотежу и заносите се у лево и десно, плашећи се да се не срушите. У full flight simulator-у, који се налази на специјалним хидрауличким ногарима, који га спуштају и дижу, ротирају, заносе или тресу, симулирајући буквално све услове у којима се хеликоптер може наћи током летења, све је још уверљивије. Отуда врло пажљиво морате да мрдате ноге на педалама и ручне палице, да не бисте, рецимо, срушили авион у Црно море код Сочија, што смо успешно избегли уз помоћ инструктора.

ОД ПЛЕМИЋА ДО ГУПЦА

Следеће одредиште биле су оближње Тухељске топлице и хотел који се налази на самом извору термалне воде и лековитог блата, и са 5.000 квадратних метара водене површине највеће је купалиште у Хрватској. Онда смо опет одлутали у прошлост, у оближњем месту Миљана, где се међу раскошним вртовима шепури истоимени ренесансно-барокни дворац, који је крајем 16. века почела да гради породица Раткај, на 200 метара од реке Сутле. Чланови ове фамилије живели су у дворцу све до 1793, када је умро последњи од њих, а Миљана је од тада често мењала власнике. Данас је у поседу Драгутина Каменског. Сачињена из четири крила, ова једноспратна грађевина од камена и опеке у себи крије простране салоне, са осликаним зидовима и прозорским нишама, као и орнаментима на плафонима.

Ентеријер дворца Миљана Фото Б. Ј.

Но, није Миљана једини дворац у овом крају, три километра од места Десинић, на врху брда и 333 метра надморске висине у селу Кошнички Хум, налази се монументално, бајковито здање необичне архитектуре, чију је изградњу започела породица Цељски, средином 15. века – двоспратни дворац, односно племићки град, Велики Табор. Средишњи део окружују четири полукружне куле, а унутрашњост, оивичена аркадним тремовима, крије причу о породици Раткај, у чијем је поседу дворац најдуже био, од 16. до 18. века, након чега су се власници мењали и пуштали га да пропада – једни су у њему чак сушили месо, што је уништило велики део сачуваног намештаја, током Првог светског рата коришћен је као затвор за сумњиве Истране и приморце оптужене за непријатељско деловање против Аустроугарске монархије, 1938. дат је на коришћење часним сестрама, а у њему је био смештен и државни дом за децу. Иза дебелих зидина Велики Табор крије и собу за мучење, са застрашујућом столицом са бодежима, и справама за наношење бола, махом женама које су проглашаване за вештице, чак и само због необичног изгледа, у који спадају младежи на лицу. Дворац чува и легенду о Вероники Десинићкој, за коју се верује да је узидана у зид Великог Табора, након што је проглашена за вештицу која је средином 15. века опчинила Фридрика, сина моћног бана, грофа Хермана Другог Цељског.

Језерчица терме базени Фото Дарко Годенар Годар

Легенду смо оставили међу зидинама и кренули ка Доњој Стубици и хотелу са кампом и лековитим термалним базенима, где смо се окрепили и одмах наставили ка Горњој Стубици и још једном барокном дворцу, из 18. века, у ком се налази Музеј сељачких буна. Посвећен је храбром чину Матије Гупца, који је 1573. предводио кметове у борби против властелина Ференца Тахија, у нади да ће их ослободити ропства. На жалост, правда није победила, поражени су, али је овај чин вековима остао веома важан за хрватску историју, па је Губец највећи народни херој ове нације. У подножју музеја налази се шест и по метара висок споменик Матији Гупцу, рад Антуна Аугустинчића, који га приказује како шири руке и веома живо позива на бунт против неправде. Преплављени утисцима и уморни од "шетње" кроз векове, одмор налазимо у препуштању лековитом дејству термалних вода Доње Стубице, с погледом на "Загорје зелене".

Крапинске Топлице Фото Архива Вуглец Брег

ГАСТРОНОМСКИ УЖИТАК

Немогуће је говорити о Загорју а не поменути изузетна домаћа јела и одлична вина, које нуди овај крај, препун винограда и клети – некадашњих одморишта приликом рада око винове лозе, а данас ресторана, па и мањих апартманских насеља, од којих готово свако има своју производњу овог божанског нектара. Традиционално јело, загорске штрукле, пробали смо на неколико начина, пржене, поховане и запечене, а уз њих и специјалитете попут ћуретине са млинцима, пачетине пуњене млевеном јунетином и сувом шљивом, ћуретине роловане пршутом и кељом, телећих котлета у сосу од вргања, штрудли са јабукама и слатким сиром... Богатство укуса допуњују одлична домаћа вина, а целокупан доживљај топлином боје изразито срдачни домаћини, од којих су неки са нама запевали познате нумере из целе бивше Југославије.