ПОСЛЕ успешно обављене жетве пшенице, следећи обимнији послови на војвођанским пољима биће скидање соје и сунцокрета, који обећавају добар род будући да су им временске прилике ишле наруку, поготово у завршним фазама развоја биљака.

Прочитајте још: Ратари страховали за род, али зрно, срећом, није подбацило

- Обимније падавине у протеклом периоду биле су спас за соју јер су дошле у право време, током наливања зрна, тако да се могу очекивати задовољавајући приноси - каже за "Новости" др Војин Ђукић из Института за ратарство и повртарство у Новом Саду.

На већини парцела биљке добро изгледају али има и њива на којима је уочљив смањен број махуна, што је опет у крајњем случају последица временских услова и неодговарајуће примене мера агротехнике. Ђукић објашњава да је овогодишња производња обављана у прилично специфичним условима чешћих падавина које су на једној страни подстакле раст и развој соје, а у исто време погодовале напредовању корова и болести биљака, као и нападу инсеката.

- Имали смо, више него ранијих година, нападе лептира "шарењака" и појаву гриња на биљкама, тако да су ратари морали да примењују одговарајуће препарате, што је додатно поскупело производњу - напомиње тај стручњак у Институтовом Одељењу за соју.

Прочитајте још: И жито испашта због времена

Ту констатацију потврђује "Новостима" и Ђорђе Дунђерски, пољопривредник из Будисаве који годинама сеје соју на површинама нешто већим од 10 хектара. - Било је напада инсеката и брзог бујања корова, па сам морао да користим знатно више инсектицида и хербицида. То је изискивало додатне трошкове - каже Дунђерски, напомињући да радо гаји ту културу јер се лакше обрађује, нема дуг период вегетације и има мање жетвених отпадака од других врста.

Разлога за задовољство имају и они ратари који су ове године на својим њивама посејали сунцокрет.

- Стање сунцокрета је веома добро. Лепо га је видети на нашим пољима. Болести биљака углавном нема, или су забележене спорадично на појединим парцелама, што генерално обећава добар род те индустријске културе - истиче Сретен Терзић, виши научни сарадник у Институту за ратарство и повртарство.

Он напомиње да се сунцокрет показао као стабилна домаћа култура, која последњих неколико година заузима у Србији површине од 220.000 до 230.000 хектара и доноси укупан род већи од 700.000 тона зрна годишње.

СЕЈУ СЕМЕ СА ТАВАНА

ОЧЕКУЈЕ се да ће приноси соје бити на нивоу вишегодишњег просека, између 2,5 и 3,5 тона по хектару, у зависности од парцеле. Соја се у Србији још поприлично сеје семеном "са тавана", а не декларисаним, тако да је тешко прецизно одредити колике су површине засејане, али процене су да та биљка заузима око 230.000 хектара, додаје др Ђукић.