ВЕЛИКИ пројекат конзерваторско-рестаураторских радова на Лазаревом граду, у археологији познатом и као Крушевачки град, управо је настављен, а истовремено се обавља и археолошко истраживање на потезу остатака средњовековне престонице, чији је оснивач Лазар Хребељановић (1329-1389). На две локације у оквиру, временом оштећених, зидина, раде искусне екипе стручњака из Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда и Народног музеја Крушевца.

- Ми смо прошле године одрадили трасу западног бедема, између кула 6 и 16, а сада изводимо конзерваторске радове куле 6 и зидаћемо кулу 16 - предочава, за "Новости", архитекта-конзерватор Јована Шуњеварић, руководилац пројекта, из Републичког завода за заштиту споменика културе. - Кула 6 послужиће нам као пример за рестаурацију осталих кула. Тренутно се ради на разбијању спојница и разиђивању оштећених и дестабилизованих делова. На крају ћемо фуговати цео тај комплекс са продужним цементом, са додатком креча и песка.

Прочитајте још: Лазарев град чека конзерваторе(ФОТО)

САГОВОРНИЦА "Новости" напомиње да је идеја вишегодишњег пројекта који се одвија по фазама - коначна презентација Крушевачког града, како би посетиоци заиста имали представу о опсегу самих зидина. Негде ће бити могућа доградња до висине од седам до 7,5 метара, али је међу отежавајућим околностима претходна планска и непланска градња стамбених објеката тик уз средњовековни град.

- Наш план је да се наредне године спустимо до тзв. Малог града, обнављаћемо трасу по трасу бедема - износи руководилац пројекта, чији је носилац Републички завод, а који је подржан средствима из републичког буџета, од пет милиона динара, преко Министарства културе.

НА северној страни града у правцу донжон куле, затичемо археологе који покушавају да пронађу трагове недостајућих 50 метара бедема.

- Да би колеге урадиле реконструкцију бедема, отворили смо контролних шест сонди како бисмо проверили трасу те конструкције - објашњава Александар Стаменковић, археолог-стручни сарадник Републичког завода, који руководи архелошким делом пројекта. - Засада смо пронашли мање остатке, од седам до осам метара зидина.

Археолошка истраживања бедема

Баш на овој траси коју пратимо и где се надамо да ћемо пронаћи трагове, пре шездесетих година прошлог века постојале су стамбене куће, што знамо на основу фотографија из тог времена. Наилазимо тренутно на трагове тих кућа и видимо да су приликом зидања тих објеката коришћени материјали са средњовековног града. Камењем су ојачавали сопствене темеље, а додатно урушавање је настало када је рођена идеја прављења археолошког парка, па је тешка машинерија заједно са кућама, нажалост, уништила и бедем за којим трагамо.

ОТКРИЋА У МУЗЕЈУ

ОБИМНИ археолошки и истраживачки радови први пут су у Крушевачком граду извођени шездесетих и седамдесетих година 20. века, под палицом проф. др Мирка Ковачевића. Према речима археолога Марина Бугара из Народног музеја у Крушевцу, у сталној поставци музеја налазе се вредни експонати који су пронађени на локалитету Крушевачки град, попут оружја и оруђа, луксузне грнчарије и кухињских судова, коришћених у позном средњем веку.

СРЦЕ МОРАВСКЕ СРБИЈЕ

СРЕДЊОВЕКОВНИ Крушевац грађен је од 1371. до 1378. године, када и постаје средиште Лазареве Србије. Димензије града су 300х200 метара, а унутар зидова, чија је ширина до 2,1 метра, налази се и чувена црква Лазарица, подигнута у славу кнежевог сина, деспота Стефана Лазаревића. Стручњаци су открили и остатке палате кнеза Лазара - коњушнице, ковачнице, грнчарске радионице. Пројекат "Крушевачки град - конзерваторско-рестаураторски радови", који представља дугорочну визију конзервације, обнове и презентације средњовековног Крушевца, требало би да све те елементе обједини и учини доступнијим.