КАДА је схватио да ће на посао у струци чекати дуго и да је његов рад са ученицима, за који се школовао, врло неизвестан, професор физичке културе Милош Тричковић(31), из Власотинца, одлучио је да своју економску независност потражи у производњи јагодичастог воћа. Он је у селу Црна Бара, удаљеног седам километара од Власотинца, формирао засаде јагоде, малине и купине и закључио да од овог посла може лепо да се заради. Сада планира ширење засада, а са другарима је формирао задругу како би се заједно опробали у производњи воћних ракија.

- Одувек су ме привлачили село и пољопривреда која ме је пратила од малих ногу. Деда је правио кућу у Црној Бари. Отац у Власотинцу, а ја сам се заправо сада вратио коренима. Моји су обрађивали земљу и као већина садили пшеницу и кукуруз. Пре шест година, када сам био на трећој години факултета, одлучио сам да ту земљу искористим на другачији начин, уз очекивање да ће то више да се исплати. Зашто радити нешто што ће вам донети 300 или 500 евра, када се од исте земље може зарадити и десет пута више - објашњава Милош.

Он сада под јагодичастим воћем има 50 ари, а већ следеће године планира да удвостручи ову површину.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Мантију заменио сточарством

- На 70 ари посејао сам овас, као предкултуру, да бих у августу могао да садим јагоду - истиче Милош, и наглашава да је досадашњим резултатима у производњи веома задовољан.

У последњих неколико година, на 30 ари под јагодом, имао је просечан принос између четири и пет тона овог воћа.

- Ових резултата не би било да, уз подршку породице, нисам све парцеле "покрио" системом за наводњавање "кап по кап". Део новца за изградњу базена, од 75.000 литара, зарадио сам радећи на грађевини, а за део је отац морао да подигне кредит. Довео сам воду са извора удаљеног 2,5 километра, а укључујући и цеви по имању то је чак пет и по километара мреже - објашњава Милош и већ сада планира да малини обезбеди и орошавање.

Милош на свом имању брине и о три хектара старих засада разног воћа, па му је крајњи циљ да заокружи цео процес тако што ће да започне производњу воћних ракија.

ЗАДРУГА "РОСУЉА"

ОВЕ године узео је у закуп на 25 година, пет хектара државног земљишта. Ту планира нове засаде винограда, крушке и дуње. Он је са другарима, произвођачима воћа и воћних ракија, формирао задругу, а план им је да од државе затраже подршку како би заједничком понудом и брендирањем производа лакше долазили до великих купаца попут ланаца ресторана или хотела. Општу пољопривредну задругу "Росуља" чине шесторица задругара и сви су млађи од 35 година, док су још двојица, као и Милош, завршили факултете.