САЈАМ "Други град хуманости" у организацији Удружења "Чепом до осмеха" одржан је минулог викенда на платоу купалишта Штранд у Новом Саду.

Том приликом чланови десетак удружења представили су посетиоцима своје радове, а они који су одлучили да купе неки од њихових производа, пружили су прилику особама са сметњама у развоју да подстакну своју производњу. Циљ организатора сајма је да се удружења, старатељи и деца са сметњама у развоју и особе с инвалидитетом - међусобно повежу.

О томе је окупљенима говорио и Покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић рекавши да је Покрајинска влада издвојила више од 40 милиона динара за организације попут Удружења "Чепом до осмеха" са идејом да део своје солидарности поклони онима којима је то најпотребније.

Члан градског већа за привреду Милорад Радојевић подсетио је да Град другу годину заредом подржава Сајам, јер удружења која учествују доказују да је могуће бавити се неким послом, а да се у исто време решавају шири друштвени проблеми.

Прочитајте још: Наставља лечење: Храбриша све ближи победи

- Град улаже напор да кроз своје програме реши проблем незапослености теже запосливих категорија становништва, а ове године кроз конкурс за јавне радове запослили смо 71 особу код 29 послодаваца. За ту намену издвојено је 21,5 милиона динара - рекао је Радојевић.

Председница Удружења "Чепом до осмеха" Вања Петковић закључила је да су се волонтери разних удружења окупили с једним задатком, а то је хуманост. Она је додала да, ако се сви уједине, могу се постићи много бољи разултати у свим аспектима живота.

Сва удружења - учесници Сајма, имали су на централном платоу Штранда свој штанд на којем су се представили. Они су упоредо имали прилику и да науче како да развијају и пласирају свој производ на тржиште и како да оснују своје предузеће.

ПО СТАРИМ РЕЦЕПТИМА

НА Сајму су Драгана Ћ. и њена кћерка Јована која има инвалидитет изложиле колаче које праве по рецептима својих бака и прабака. Јована је пре неколико година завршила образовање у ШОСО "Милан Петровић," а потом су се мајка и кћерка определиле за прављење колача видевши у томе прилику да искажу креативност, али и да нешто зараде продајом својих производа.