ДОМ културе у Врнчанима, селу под Кабларом, житељи овог места су саградили крајем Другог светског рата, 1947. - својим средствима, на парцели коју су поклонили ондашњи староседеоци. Када су, међутим, ових дана њихови потомци одлучили да своју оронулу задружну зграду препокрију и реновирају, суочили су се с невероватним податком да оно што су њихови преци подигли није њихово, већ да припада - Социјалистичкој партији Србије.

Како се испоставило, објекат је под још неразјашњеним околностима укњижен као имовина Социјалистичког савеза радног народа, а касније је, престанком постојања ове организације, пребачен је у посед СПС као њеног правног наследника. Зато су потомци давнашњих домаћина подно Каблара "пресавили табак" и траже право на власништво над спорним објектом.

- Људи из Врнчана нису само кулучили, већ су давали и новац, те камен, креч, грађу, циглу... а објекат од око 160 квадрата је требало да буде делом продавница са магацином, а делом сеоски дом културе - објашњава председник Савета МЗ Миодраг Каранац (52). - Није нам познато како су и зашто на парцелу и објекат уписани ЈП "Србијаводе" и Социјалистички савез радног народа, али знамо да овдашњи људи о томе никада нису обавештени, нити су поменути "власници" зграду икада користили.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - НА ЛИЦУ МЕСТА: Моје село оста пусто

Пред Основним судом у Чачку је, тако, у току парница Градске управе коју заступа Јавно правобранилаштво против тужене Социјалистичке партије Србије, ради утврђивања права својине.

И, адвокат СПС је оспорио то право локалној самоуправи у Чачку, односно МЗ у Врнчанима, па се на наредним рочиштима очекује саслушање сведока из села, који ће посведочити о томе ко је и како саградио објекат, на чијој парцели и чијим средствима.

Дотад, Каранац истиче да је крајњи циљ спречавање даљег пропадања зграде, како би народ могао да се окупља на месту са којег је потекао и сачува сећање на заједничко дело предака.

- За коришћење Дома су заинтересовани планинарско друштво "Каблар" и Географско-еколошко друштво из Чачка, а Месна заједница не би тражила било какву кирију, већ бисмо били задовољни и оживљавањем нашег завичаја - закључује Миодраг Каранац.