ПОСТОЈИ само један капитен, развили су транспарент навијачи Лубеа почетком марта како би убедили управу да продужи уговор са Драганом Станковићем. Два месеца касније, за само пет дана, 14. и 18. маја трофејни одбојкаш је на радост "тифоза" два пута подизао пехар - први за првенство Италији, други за Лигу шампиона.


- Клубу титула првака Европе много значи. Годинама је Лига шампиона наш главни циљ. Играли смо последње четири завршнице, лане смо били јако близу круни. Тај тренутак је незабораван. Много ми значи што сам капитен, то је остварење сна - мирно прича Станковић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ОРЛОВИ БЕЗ ДАХА: Пораз у првом припремном мечу

ЖЕЛЕО СЕ ПОРОДИЦЕ СТАНКОВИЋ се из репрезентације повукао прошлог пролећа. Признаје да му је пријало што преко лета није размишљао о утакмицама, путовањима, што је могао да се посвети супрузи Мирјани, сину Луки, ћеркама Сари и Андреи. А и са више мотива је дошао на почетак клупских припрема. - Било је предивно с породицом. Коначно смо се потпуно посветили једни другима. Већ сам приметио да деца све више примећују моје одсуство, а и мени су они све више недостајали - каже Станковић.


Бивши капитен Србије подсећа да је лига Италије из године у годину јача, да су екипе изједначене...


- Финале италијанског плеј-офа било је исцрпљујуће. У мајсторици смо победили Перуђу на њеном терену, на којем није изгубила три године у плеј-офу. Само четири дана касније у Берлину борили смо се са Зенитом за европску круну. Почели смо лоше као против Перуђе, али смо се дигли уз помоћ навијача - прича Станковић.


Европска титула се чекала од 2002, када су је донели Миљковић и Герић, али славље је било скромно.


- После финала на вечери су се окупили пријатељи клуба, играчи са породицама... За неко велико славље нисмо имали ни времена, јер је већина играча морала да се придружи својим репрезентацијама - каже Станковић.


Срби су у Лубеу оставили дубок траг...


- Доста нас је прошло кроз клуб. Свако од нас је дао неки свој печат, освајао трофеје. Дали смо му оне најбоље од себе, уградили се у сваки успех клуба.


Станковић је после Миљковића и Подрашчанина трећи капитен славног клуба.


- Велика је част бити капитен као странац. Заслуге се стичу годинама, радом, доказивањем, квалитетом...


Драган је у клуб дошао 2010, играо је десет пута плеј-оф, освојио све што се могло освојити, али и срца навијача.


- Не желим да идем, али не зависи само од мене. Подршка навијача ми много значи. Не подржавају ме само ове године. Многе сам лично упознао, успоставили смо прави однос - каже Станковић.


Драган је поникао у Зајечару, име стекао у Црвеној звезди, каријеру је касније надоградио у Будванској ривијери и нарочито Лубеу. И признаје да када је почињао да није слутио да ће далеко да догура.


- Ја сам од оних који се препусте тренутку, пустим да ме вуче моје пожртвовање, жеља. Ни у репрезентацији се нисам оптерећивао титулама, медаљама, да морамо да освојимо злато по сваку цену. Било ми је битно да играмо на свом нивоу, да дамо све од себе, да после можемо да се погледамо у огледало и кажемо да смо све учинили. Нисам могао ни да наслутим да ћу са репрезентацијом да будем првак Европе, да ћу освојити Светску лигу, да будем трећи на свету, да ћу са Лубеом да освојим све могуће трофеје - каже Станковић.


Клубове је ретко мењао, јер нема претерану жељу за новим искуствима:


- Никад не бих био у средини у којој се не осећам добро, који нема победничке амбиције. Имао сам срећу да сам у клубу који из године у годину имао све веће амбиције. Најважније ми је да напредујем, да играм добро, да уживам у одбојци и спектаклу. Не размишљам докле ћу да играм. Све док се добро осећам, док сам у форми, док ми пријају утакмице играћу. Оног тренутка када осетима да не уживам, значу да је то то.


Срби деценијама остављају дубок траг у италијанској одбојци.


- То само потврђује квалитет наше репрезентације. Италијани веома цене српске играче. Било је и доста младих играча, неки су задражани на усавршавању, а неки су на позајмици.


ЛИЧНА КАРТА


Драган Станковић

Датум рођења: 18. 10. 1985.

Позиција: средњи блокер

Репрезентација: бронза на СП, злато и четири бронзе на ЕП, злато, четири сребра и бронза у Светској лиги

Клуб: Лига шампиона и два Челенџ купа са Лубеом