НЕПРЕГЛЕДНА лавина емоција сручила се на паркет када је судија одсвирао крај финалног меча СП у Јапану, а наше одбојкашице постале шампионке планете. Стефана Вељковић је у сузама пала на колена, покушавајући да схвати шта се дешава. Само седам месеци касније у Берлину, поново слична сцена. Овог пута се врло емотивно радовала освајању Лиге шампиона у дресу Новаре, јер тај пехар представља њено највеће достигнуће на клупској сцени.


- Баш ме крај финала Лиге шампиона подсетио на последње тренутке Светског шампионата. Завршава се последњи поен и у мојој глави је "бум". Останем неколико секунди у шоку - објашњава Вељковићева у разговору за "Новости". - Размишљам шта сад да радим, ухвати ме неки осећај неверице, захвалности. Онда ми је одједном било смешно, јер је титула стигла после много проблема, осцилација, непланираних пораза, умора... На крају само кажем: Богу хвала што ми је дао да доживим овакве моменте.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПОРАЗ НА ОПРОШТАЈУ: Одбојкашице Србије изгубиле од Турске


ХВАЛА СЕСТРИ ЗА 12 САТИ ВОЖЊЕ ФИНАЛЕ Лиге шампиона играла је 18. у Берлину, у репрезентативном дресу је била већ 21. маја у Београду, а између је морала да се врати и у Новару. - Нисам имала дилему. Селектор Терзић ме је питао шта желим и да ли могу да стигнем. Организовала сам се и успела. Сестра ме брзински спаковала и возила од Италије 12 сати, хвала јој. Много тога смо проживели у каријери, али када дође тренутак да истрчиш пред домаћу публику, онда се све од раније брише. Колико је људима драго што виде нас уживо, толико је и нама. Осећала сам обавезу и одговорност да будем ту.

Новара је до првог трофеја дошла преко екипе Конељана, са којом је водила битке током целе сезоне. Тим наше сјајне средње блокерке узео је још и Куп Италије, док је противнички славио у Скудету и Суперкупу. Спектакуларно европско финале одиграно је у Берлину, исти дан кад и мушко, пред 10.000 људи.


- Организација је била феноменална. Нисам очекивала толико гледалаца, када сам изашла на терен, нисам знала где се налазим.


Иако је стигла у екипу где су врхунски играчи Франческа Пичинини, Паола Егону, Мишел Барч-Хекли, Кристина Кирикела..., у клубу на старту сезоне нису причали о нападу на европски трон.


- Кад сам дошла у Новару, наравно да сам желела да можда освојим са тим тимом Лигу шампиона, али није ми било само то у мислима. Знала сам да ми на клупском плану тај трофеј недостаје и да би ми баш лепо легао у колекцију. Међутим, није било никаквог притиска, већ се постепено градила игра. Домаће првенство смо играле топло-хладно. Десило нам се да изгубимо од Кјерија, који је био последњи на табели. Никад нисмо биле сигурне колико и шта можемо.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ПРИЛИКА ЗА НОВА ЛИЦА: Одбојкашице играју Лигу нација у подмлађеном саставу


Како је време пролазило, схватила је да је прави потез био повратак у Италију, после године у Турској, па четири у Пољској.


- Сматрала сам да ми треба нешто јаче, јер кад се игра слабије првенство, веома је тешко освојити европски трофеј. Буквално сам заборавила колико у Италији свака утакмица тражи потпуни фокус. У Пољској си имао неке противнике где можеш опуштено да одиграш, овде нема шансе. Борба је егал са сваком екипом.


Баш због напетих утакмица, које подразумевају максималну концентрацију, Вељковићева је почетак репрезентативне сезоне дочекала у непрепознатљивом стању:


- У животу уморнија нисам била него што сам сада. Најважнији изазови ове сезоне су нам квалификације за ОИ у августу и после тога Европско првенство и најбитније је да то дочекамо свеже и одморне.


ЛИЧНА КАРТА


Стефана Вељковић

Рођена: 9. јануар 1990.

Позиција: средњи блокер

Репрезентација: сребро на ОИ (2016), злато на СП (2018), злато на ЕП (2017), бронза на ЕП (2015), сребро на Светском купу (2015)...

Клуб: Лига шампиона са Новаром (2019).