ОД ИЗВЕШТАЧА “НОВОСТИ”: КИНА


ФИБА се није прославила организацијом, дефинитивно је утисак с лица места. Слика коју би неко стекао само на основу ТВ преноса могла би да делује идеално, али то је искривљено огледало са идеалним погледом у оку посматрача.


Одлука да Кина добије организацију Светског првенства свакако није потез коме би си могла наћи мана, али реализација шампионата уживо била је далеко већи залогај од оног кога је ФИБА могла да "сажваће". Делује као да ни у ФИБА нису били свесни са каквим ће се проблемима срести у Кини, која је апсолутно технолошки у светском врху, али је у организационом произвела много препрека.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ДОДЕЉЕНЕ НАГРАДЕ: Богдановић у идеалној петорци, Рубио МВП


НАПОЛИТАНКЕ УМЕСТО ШНИЦЛЕ НОВИНАРИ су уочи шампионата добили проспект у коме је било наведено много детаља о функционисању шампионата и организацији рада, али је та прича са папира уживо била много другачија.Један од примера је кетеринг, који у првом кругу у Фошану био на нивоу кафе из кесице "3 у 1". Новинари су обигравали око назначених просторија за исхрану и освежење, али тамо врло често није било ничега, или би наишли на некакве наполитанке и сличне "дечје радости". Тек од завршнице у Пекингу прорадио је систем који је ФИБА најавила.

Систем такмичења са 32 репрезентације у осам градова показао се као погубан за неке екипе, међу којима је и Србија. Могуће је да су ФИБА и Кина имале жељу да светском приредбом помогну омасовљење кошарке у најмногољуднијој земљи, али су удаљености градова и систем такмичења били у потпуном раскораку, и то на начин да су неке екипе биле фаворизоване, а неке ојађене.


Србија је за одлучујући четвртфинални меч морала да путује из Вухана за Донггуан, из централне у јужну Кину, што је око 1.100 километара. Претходне вечери смо изгубили од Шпаније, играчи су у креветима били тек око један иза поноћи, а морали су да устану у 5.30. Са трансфером до аеродрома, летом и превозом од Гвангжуа до Донгуана стигли су у хотел око 13 Часова, исцеђени од претходног меча и исцрпљујућег пута. Ритам тренинга и припреме за наредни меч био је потпуно поремећен. Уз то, нимало није занемарив фактор екстремно тешке тропске климе, са нестварном влажношћу, где је готово немогуће изаћи из хотела и надисати се ваздуха.


Истовремено, наш ривал Аргентина је мирно преспавала ноћ, јер је играла у Фошану. Кампацо и екипа имали су само сат времена вожње аутобусом до Донгуана!


Наравно да ова чињеница није оправдање за пораз, али јесте фактор који открива мане система такмичења, који се одужио и постао напоран и претежак за све актере. Американци су после меча са Французима у четвртфиналу имали мање од 24 сата до сусрета са Србијом!


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Богдановић: Нисмо исписали нове странице историје, али следећи пут ћемо бити мотивисанији (ВИДЕО)


Највећи проблем имали су новинари. Интернет је државно контролисан у Кини, што се све знало пре почетка. Зашто ФИБА на време није регулисала питања конекције новинара са светом је остало на нивоу слегања раменима. И иначе, за све што није функционисало, службеници ФИБА би упирали прстом у домаћине. Седма сила је најчешће била без конекције, или са делимичном, пуцали су нерви. Превише неозбиљно за 21. век и светску кошаркашку асоцијацију.


Акредитације су рађене више него траљаво. Половина новинара из Србије у Фошану добила је ваљане папире тек неколико дана по доласку. Чак ни наши играчи нису добили акредитације све до на дан прве утакмице са Анголом. И све то још некако је могло да се реши да је комуникација са Кинезима могућа. Највећи број службеника и волонтера није знао ниједан страни језик. Они који су га знали нису могли да помогну, јер су били ученици или студенти који нису били хијерархијски близу нивоа било каквог одлучивања. Силно се време губило на проналажење једноставних одговора, јер се ни гестикулацијама није могло много постићи.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ЂОРЂЕВИЋ ВИШЕ НИЈЕ СЕЛЕКТОР СРБИЈЕ: Знам кад треба да одем (ВИДЕО)


Кинези су у дворанама имали максимално обезбеђење. Нисте могли да пређете неколико метара да не налетите на неког у униформи, или на неког од волонтера. Често се наметало питање чему толики број људи, али безбедност и ред је нешто чему се у Кини максимално придаје важност. Њихова љубазност и упорност у жељи да помогну разоружавали су сваку нервозу. Кинеско гостопримство разблажило је сав чемер због пропуста ФИБА.