КАДА се Србија попела на европски трон 2015. године Ана Дабовић је првенство завршила у идеалној петорци са звањем МВП. Годину касније, била је значајна карика екипе која је на Олимпијским играма освојила бронзу. На Европском првенству 2017. заједно са саиграчицама није успела да прескочи многе препреке, па је шампионат завршен на 11. позицији. Права прилика за враћање на главну сцену отворила се ове године, јер је домаћин ЕП од 27. јуна до 7. јула наша земља.


- Баш сам захвална што ћемо велико такмичење играти пред домаћом публиком, још смо у најбољим, зрелим кошаркашким годинама - уз осмех прича Дабовићева. - Свака од нас жели да оде на Олимпијске игре 2020, а то ћемо моћи да остваримо само ако будемо међу првих шест екипа, јер квинтет најбољих иде у квалификације за ОИ.

Прву фазу Србија игра у Зрењанину (једна група је у Нишу, две у Риги, у Летонији), док је завршница на програму у београдској "Штарк арени".

- Верујем да ће нам навијачи у Зрењанину помоћи да прођемо групу. Биће ту наше породице, пријатељи, сви људи који нас годинама прате и који су били уз нас и кад смо правиле највеће успехе. Надам се да ћемо онда сви заједно прећи у Београд...

Са ЕП 2015. и Олимпијских игара 2016. Ана има посебне успомене.

Прочитајте још ОХРАБРУЈЕ ИГРА ИЗ РЕНА: Кошаркашице Србије на припремном турниру у Француској приказале добре партије

- После освојених медаља, ја сам сачувала и урамила оба дреса са потписима. То ми је тренутно у дневној соби и волела бих да додам и трећи. План ми је да када будем основала породицу, једну собу у новом дому оставим за све медаље, награде и успомене које чувам током каријере.
НЕДОСТАЈЕ МИ МИЛИЦАДУГО је Ана у репрезентацији била заједно са сестром Милицом, која се опростила 2016.
- Много ми недостаје. Не могу никако да се навикнем да није ту. Фали ми и на терену и у соби. Никада нисам играла са играчицом која има толику енергију. Али шта да се ради, с обзиром на то да је старија од мене, морао је и растанак у једном тренутку да се деси.

На окупљању за ову акцију, селекторка Марина Маљковић је изјавила да је екипа далеко од оне шампионске из 2015. Неке играчице имају проблема са повредама, неке су се недавно породиле...

- Јесте потпуно другачији тим, неке ствари нам не иду у прилог. Међутим, године су прошле и оно што постаје наша предност је искуство. Паметније смо сада. Млађе су се придружиле и постале битан део екипе. На пример Александра Црвендакић није имала на претходним првенствима битну улогу, а сада ће сигурно много значити.

Прочитајте још Женска кошаркашка репрезентација из 2015. године изабрана за најбољу европску у 21. веку

Оно што се није променило је стил игре.

- Тимска игра и борбеност су нас красили и тада, а и сад. Само ако свих 12 будемо потпуно укључене и спремне можемо да направимо резултат. Имале смо увек оне које вуку, али битно је да свака која улази са клупе да максимум. Енергија је увек била ту, важно је само да будемо здраве.

Ана не крије колико јој значи свака утакмица у националном тиму.

- Увек се понављам кад кажем да се у репрезентацији осећам као да су ми све саиграчице сестре. Ту смо као код куће. Неколико нас игра заједно већ више од десет година. Марина нас исто дуго зна и тренира... У овом дресу се осећам најлепше - завршила је Дабовићева.

ПРИЈАЛО МИ ЈЕ СЛОБОДНО ЛЕТО
ЗБОГ проблема са повредом, Ана је већи део 2018. године провела ван терена.

- Било ми је прелепо. Морала сам због повреде да узмем слободно. Провела сам време са најближима, одморила се. Онда сам отишла у француски Монпеље на полусезони и тамо ми је било сјајно. Сада баш мотивисана дочекујем ЕП.