"ЈУТРО, 13. јул 2019... Прва вест коју читам везана је за Синишу Михајловића. 'Болестан је', кажу, 'води животну борбу'. Мој Синиша? Синиша, чија фотографија заузима насловни екран мог телефона? Тај Синиша, Михајловић Синиша - човек, фудбалер, родољуб, хуманиста, отац, муж и величина у сваком погледу.

"Пре 19 година омогућио си ми живот. Омогућио си ми оно што сам сад, да живим живот који живим, да корачам путевима којима корачам, да осећам, желим, волим - а тебе можда и понајвише. Волела бих да ти могу помоћи, као што си ти мени помогао. Волела бих да ти могу доћи у посету, како си ти то чинио. Али не могу. Моја једина помоћ ће бити у молитвама - за још једну твоју победу. Молићу се Богу, у којег обоје верујемо... У нади да неће заборавити твоју великодушност и да ће ти пружити руку исто као што си је ти пружао хиљадама људи за својих пола века. Миха, легендо... Миха, краљу... Миха... Бори се! Издржи! Победићеш!"

Ова емоцијама обојена порука коју је на свом фејсбук-профилу написала Подгоричанка Николина Нина Радуновић расплакала је не само Црну Гору, него и цео регион! Сигурно ће стићи и до Михе који је од првог сазнања да болује од леукемије обасут порукама подршке. Николина није слутила да ће њена прича узбуркати осећања људи.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Михајловић од уторка на терапијама, водиће тренинге "online"

СЛИКА НА МОБИЛНОМ НА мобилном телефону, Николина држи слику Синише Михајловића: - Много људи који ме познају приметило је на друштвеним мрежама колико стављам његове слике. Синишину фотографију држим на екрану мобилног телефона. Волим га, јер ми је живот спасао. Да није било њега, ко зна шта би се десило. Покушавала сам на разне начине да дођем до њега, да га упознам али ми се није дало. Била је на ТВ Пинк емисија "Све за љубав", пријављивала се за учешће како бих преко њих дошла до Синише, који је тада био селектор репрезентације Србије. Они су са мном неколико пута контактирали, обећавали и на томе се завршило.

- Волела бих да мој глас дође до њега. Да није било Синише, ко зна којим путем би отишао мој живот. Он је мој спасилац, човек за кога је мој живот и те како везан. Добротвор и хуманиста - каже за "Новости" Николина.

Радост родитеља при њеном рођењу помутила је вест да има срчане мане опасне по живот. Борба за малу Николину је од тада почела да се одвија и трајала је све док се није појавио Синиша. Имала је четири и по године када је успешно оперисана у Риму 19. априла 2001.

- На простору бивше Југославије није било могуће обавити интервенцију. Шанса се појавила у Лондону, али се средства нису могла прикупити. Радило се о комплексној срчаној мани са којом се медицина до тада јако ретко сретала. Синиша Михајловић је сасвим случајно сазнао за мој проблем, и то преко нашег заједничког пријатеља који је сада, нажалост, покојни. И он је, као и Синиша, био из Боровог Села код Вуковара. Није знао ни ко сам, нити одакле, већ је само поручио - "Доведите ми то дете!"

Он је већ тада био у Италији, у Лацију.

- Успео је да мобилише цео тим како би ми се помогло. Највише новца уплатио је Синиша, а остатак фудбалери римског клуба. Оперисана сам, вратила се у живот и, као што видите, данас потпуно нормално функционишем, живим и ништа ми није ускраћено. Нисам једина којој је он помогао, јер их је заиста много. Никада се није због тога експонирао, јер је то радио као прави верник и хуманиста.

Иако је од тада протекло скоро двадесет година, Нина није успела да се упозна са својим спасиоцем, да му лично захвали.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Емотивна подршка Михајловићу из Подгорице: Мој Синиша...

- Синиша је део мог живота, иако га не познајем. Љубав коју осећам према њему је заиста посебна и не може се описати речима. И због свега тога јако ме погодила вест да је болестан. Нисам могла веровати да се некој особи попут њега нешто слично може десити. Много ме погодила то сазнање и натерало да напишем поруку за коју нисам очекивала да ће изазвати овакву буру. А текст је настао из срца и дубине душе.