ОНО што је постало тако типично у сениорском фудбалу, поготово клупском, није баш толико типично код оних који су у предсобљу велике сцене. Европско првенство за младе репрезентације које се ових дана одиграва у Италији и Сан Марину типичан је пример како "пара не мора да врти тамо где бургија неће".

Наиме, доказ за то је чињеница да данас фудбал заиста воле да играју сви и да фаворити из најбогатијих земаља, поготово са запада Европе, не морају по неком неписаном правилу да буду слика и прилика онога што се дешава у конкуренцији сениора који наступају за своје клубове. Енглези у клупској, а Французи, Немци, Шпанци или Италијани у конкренцији А селекција држе примат деценијама на Старом континенту.

Ипак, овог јуна се на ЕП за младе "догодила" у прва два кола свима једна "неочекивана" - Пољска. Клинци са некадашњег истока Европе, који то у економском и сваком другом смислу више није, у првом колу су преслишали Белгију (3:2), а пре две ноћи и домаћина Италију, голом Бјелика волејом у 40. минуту. Селекција коју са клупе предводи 49-годишњи Белорус пољског порекла Шчеслав Михниевич је тако на најсликовитији начин истакла кандидатуру за пласман у полуфинале, а можда и за нешто више. То више подразумева титулу првака Европе којој су Пољаци организационо можда били најближи на прошлом Првенству Европе 2017. године, када су имали улогу домаћина турнира. Али на терену, у фудбалском смислу речи, Пољаци никада нису били ни близу полуфинала у узрасту до 21 године. Историјска прилика пружа им се сада.

У сличној ситуацији су и млади Румуни. Они су у првом колу декласирали вршњаке из Хрватске (4:1) и можда најавлили сличан подвиг као и Пољаци. Остаје само да се види шта ће да ураде у мечу другог кола са једним од фаворита турнира, Енглезима, који су шокантним поразом у 89. минуту, аутоголом, у мечу против Француза (1:2) дошли у прилику, као на пример и Србија, да се ваде и грчевито боре за опстанак на ЕП.

Тако су неки тихи јунаци са истока угрозили репутацију много већих и познатијих вршњака са запада Европе. Подсетимо, до сада су у историји Италијани у узрасту до 21 године били чак пет пута прваци Европе, Шпанци четири, а Немци, Енглези, Холанђани и Руси су освајали по две титуле.

НЕЗАБОРАВНА 1978!

МНОГЕ приче су испричане о светским титулама младих Југословена из Чилеа 1987. године или "орлића" Србије са Новог Зеланда 2015, али мало ко помиње прву и једину титулу наше, односно селекције СФРЈ на првом ЕП за играче до 21 године.

Тада смо у двомечу били бољи од ДР Немачке (1:0 за нас у Халеу и 4:4 у Мостару). На клупи су седели Иван Топлак и Вукашин Вишњевац, а за најбољег играча ЕП је проглашен Вахид Халилхоџић.