Митополија црногорско-приморска оспорила је данас тезу да је црквена имовина у Црној Гори до 1918. године била у власништву државе.


“Увидом у архивски документ о попису Државне имовине, током трајања независне државе Краљевине Црне Горе до 1918. године, јасно се види да ниједна православна, ни римокатоличка црква, ни џамија нису биле имовина државе”, наводи се у саопштењу које Митрополија објавила на свом сајту.


Митрополија оцењује да се, како се наводи, атакујући безобзирно на храмове и имовину Цетињске Митрополије најновијим Предлогом Закона о слободи вероисповести, “државни центри моћи у Црној Гори” служе се кривотворењем историјских чињеница.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Podgorica je namerno obmanula građane


“Државни званичници у Подгорици иступају са нетачном и необјективном тезом да је имовина Цетињске Митрополије и њених храмова пре 1918. године наводно била својина државе Црне Горе”, додаје Митрополија црногорско-приморска и оцењује да је то, како се наводи, исконструисано становиште формулисано за потребе дневне политике и да нема упориште у историјским чињеницама и сачуваним архивским актима,


У саопштењу се објашњава да чињенице управо говоре супротно и да су још у средњовековној Зети, господари који су били изданци народних династија Војислављевића, Немањића, Балшића и Црнојевића, уступали владарским повељама бројне и богате земљишне поседе манастирима и црквама.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - CRNOGORSKI PREMIJER: Crkve pripadaju narodu, odnosno državi! Pozitivno mišljenje Venecijanske komisije o nacrtu zakona o slobodi veroispovesti


“Даровани поседи постајали су власништво храмова, односно Цркве, а не државе или двора”, наводи Митрополија.


У саопштењу се наглашава да су све државне власти у Црној Гори, како националне, тако и окупационе, барем до 1946. године, поштовале и уважавале имовинска права и власништво Цетињске Митрополије и њених храмова, и нису узурпирале њене поседе.


Додаје се да су се ствари променилеи доласком комуниста на власт, када су, према Закону о аграрној реформи и унутрашњој колонизацији из 1946. православни манастири у Црној Гори лишени већег дела својих земљишних поседа.


Према истом закону, објашњава Митрополија, манастири су категорисани у две групе манастира тзв. већег историјског значаја, у које су сврстани Цетињски манастир, Острог, Пива, Морача и Савина, и остали манастири.


“Манастирима ''већег историјског значаја'' закон је оставио у својину 30 хектара земље и 30 хектара шуме, док је осталим манастирима оставио у право својине и коришћења 10 хектара обрадиве земље и шуме”, каже се у саопштењу.


Додаје се да тај закон није национализовао храмове и минимум земљишног поседа, који се није нашао на удару аграрне реформе, већ их је оставио у право својине и слободног располагања Цетињској Митрополији и њеним подручним храмовима.


“Никад ни једна државна власт у Црној Гори није покушавала нити реализовала подржављење православних храмова и целокупне њихове имовине. Садашње настојање државних центара моћи у Подгорици јединствен је такав случај у целокупној историји Црне Горе и њене државно-правне традиције”, истиче се у саопштењу.


Митрополија наводи да таква, како се наводи, изразито насилна идеолошка и политичка доктрина нема утемељења у правном и целокупном историјском наслеђу Црне Горе.


Митрополија на крају апелује на поштовање завештања народних великана, као што су господар Иван Црнојевић и Св. Василије Острошки и додаје да је народ који “флагратно крши и несавесно игнорише аутентично духовно и правно наслеђе минулих покољења”, неминовно осуђен на духовну деструкцију и биолошко нестајање.