ТАЈ 16. децембар 2006. године Грејн Кили ће памтити док је жива. Млада Иркиња је имала само 22 године када јој се живот буквало окренуо наглавчке. Једна несрећа је променила њен живот заувек и од тада она покушава да освести људе у нади да се удес који се њој догодио неће десити неком другом. А све због тога што је, као сувозач, подигла ноге на командну таблу!

Грејн је била са дечком у колима, у џипу, кренули су из њиховог дома у Галвеју, у њено родно место. Како би путовала удобније, Грејн је одлучила да подигне ноге на командну таблу џипа. Тог јутра је обула нове чизме и, размишљајући како неће пуно испрљати ауто, испружила је ноге.

Било је довољно да ауто проклизне на леду и да се безбрижан пут у породични дом умало заврши трагедијом! Џип је ударио у зид и само пуком срећом Грејн и њен момак су преживели. Он је прошао са лашим телесним повредама, али млада девојка није имала толико среће.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - БИЗАРАН СЛУЧАЈ: Човек препознао слику своје ампутиране ноге на цигаретама

У тренутку судара ербег се активирао и колена су јој свом силином ударила у лице. Чињеница да је имала подигнуте ноге довела је до неколико тешких повреда главе које су јој угрозиле живот.


- Имала сам небројено прелома, мојој мајци су рекли да ми је сломљена свака кост на лицу, део мождане течности је исцурео и остала сам без два зуба. Следеће године морали су да ми уклоне део чела. Без чела сам живе две године, тачније до 17. јуна 2009. када су ми уградили керамички имплант из Италије. Захваљујући фантастичном раду врхунских хирурга из Бемонт болнице, никада не бисте погодили да је моје чело вештачко.


Опоравак Грејн је био веома тежак због компликација и она се и даље опоравља. Не сећа се несреће, као и три месеца пре и месец после удеса.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Кажњен јер је возио ауто са другим колима на крову (ВИДЕО)

- Једно од првих сећања је моменат када сам се погледала у огледало и видела лице које не познајем. То је једна од најгорих успомена коју ћу памтити и надам се да од свег срца да нико од људи неће морати са тим да се суочи.


Годинама чекам да људима испричам шта ми се догодило, али нисам никада била довољно јака да се отворим и испричам то. Сада делим моју причу јер не могу да поднесем да ико мора да прође то што сам ја прошла. Често виђам сувозаче који су подигли ноге на командну таблу и то ми слама срце, а желим да моја порука допре до свих, да их упозорим да на време схвате колико је то опасно. Држите стопала на поду возила, научите из мог ужасног искуства - поручује млада Иркиња.