Повлачењем са севера Сирије, САД су издале Курде, свог највернијег савезника у борби против Исламске државе, што би могло да се покаже као велика грешка за будућу безбедносну ситуацију у Европи, оцењује Дојче веле.


Чини се да најновије вести из Вашингтона потврдујју стару курдску пословицу "Нема пријатеља осим планина". САД су најавиле да више неће бити против турске инвазије у курдским областима на северу Сирије. Тако је Вашингтон свог најближег савезника у борби против такозване Исламске државе оставио на милост и немилост надмоћној Ердогановој војној машинерији, наводи аутор текста Матијас фон Хајн.

Више од 10.000 курдских бораца протеклих година изгубило је живот у борби против ИС. Курдске милиције чиниле су окосницу Сиријских демократских снага (СДФ), које су на копну предводиле лавовски део борбе против ИС. Сада је јасно: јалове су биле наде Курда да су тиме заслужили заштиту САД од напада Турске, наводи Дојче веле.

Турски председник одавно је, како се наводи, бацио око на северну Сирију. А недавно, на Генералној скупштини УН, Ердоган је представио своје планове за "безбедносну зону“ јужно од турске границе. То је огромна територија, с обзиром на то да је та граница дуга скоро 500 километара и да је предвиђено да зона буде ширине 30 километара.

У ратом разрушеној Сирији, те области које су контролисали Курди, до сада су биле оаза стабилности. Војна операција Турске, која очигледно само што није почела, то ће сигурно променити.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Вашингтон жртвује Курде: Повлаче се са севера Сирије пред турским нападом

Какве последице по Сирију имају турске инвазије могло се видети почетком 2018, приликом окупације Африна - што је цинично названо „Операција маслинова гранцица“. Турска војска тада је оперисала заједно са џихадистима. Према подацима УН, из Африна и околине тада је избегло 140.000 људи. Сиријска опсерваторија за људска права са седиштем у Лондону говори о чак 350.000 расељених. Организације за људска права жалиле су се на систематско уништавање средстава за живот Курда: они се протерани из својих кућа, а ту су онда насељени сиријски Арапи.

Ердоган сада има сличан план - и то не крије. Жели да се ослободи више од три милиона сиријских избеглица које у Турској више нису добродошли. То значи да Ердоган у суштини планира етничко чишћење и касније пресељење дуж сиријско-турске границе.

Поред свега тога, не сме се заборавити да је борба против Исламске државе далеко од победе. Иако је изгубила територије почетком године, њени борци још увек се крију у пространствима Сирије. Идеологија Исламске државе још увек је у главама око 12.000 заробљеника које на северу Сирије чувају Курди. А и у главама отприлике 70.000 избеглих следбеника ИС у камповима, такође на северу Сирије.

Када турска војска крене у акцију, Курди ће имати других брига и неће више моћи да се баве том људском заоставштином терористичког калифата. Амерички председник Трамп је додуше обавезао Ердогана: за заробљене борце и припаднике ИС тада ће бити одговорна Турска. Али та турска офанзива свет неће учинити сигурнијим, закључује Фон Хајн за Дојче веле.