Врело лето у Немачкој ће се усијати и политички, јер су 1. септембра покрајински избори у Саксонији и Бранденбургу на истоку земље, а месец дана касније бира се у Тирингији, такође покрајини која је некада била у саставу Источне Немачке.

Исход неће рећи само ко ће владати тим покрајинама у наредних пет година, већ би могао да има далекосежне последице по дешавања у политичком Берлину, пише Дојче веле (DW), и наводи да ови избори отварају важна питања.

На питање да ли десницарска Алтернатива за Немацку (АфД) победује, DW напомиње да се јацање деснице у виду АфД не може се назвати источнонемачким феноменом, јер су они су у међувремену заступљени у свим покрајинским парламентима широм земље.

Па ипак највецу подршку имају на истоку, где су њихови покрајински руководиоци посебно тврди на рецима и посебно екстремни.

Док на нивоу целе Немачке АфД у анкетама има око 14 одсто подршке, у Саксонији има изгледа да освоји 25 одсто, а у Бранденбургу 21 одсто гласова - тиме би могли да постану најјача странка. То би биле њихове прве победе, а и први пут да од Другог светског рата да у некој немачкој покрајини екстремни десничари заврше као најјача странка, пише DW.

Истраживања показују да је меду бирацима на Истоку главна тема према којој се опредељују миграција, односно избеглицка криза.

На питање да ли је левица на раскрсници, наводи се да Тирингија тренутно у виду Бода Рамелова има првог и јединог левицарског премијера у историји. Левица је од уједињења традиционално јака на истоку што није ни чудо - то су делом наследници некадашње режимске партије ДДР, наводи DW.

Медутим нису унутарстранацке препирке једино што муци Левицу. Показало се да, као партија протеста против „естаблишмента“, Левица окупља и бираче којима није проблем да претрче крајњој десници.

Да ли на овим изборима Зелени могу да напредују, каже се да је исток Немацке увек био тежак терен за Зелене који су привлацили боље образоване и богатије бираце из урбаних средина. Посебно им је тешко у Саксонији и Бранденбургу, традиционално рударским покрајинама - Зелени се пак залажу за обновљиву енергију.

Раније су се Зелени цесто муцили да прескоце изборни праг од пет одсто, али сада то неце бити слуцај. Јер Зелени су на савезном нивоу јаци него икад, одлицно су прошли и на европским изборима у мају.

Део објашњења лежи у томе што су се профилисали као анти-АфД посебно када се ради о миграцији. Такоде, борба против климатских промена све више заокупља и јавно мњење, а Зелени су у томе пионири.

Врло је могуце, како се оцењује, да ће резултат Зелених бити таман такав да буду језицак на ваги и да свакако уцествују у власти.

На питање шта избори значе за Владу Ангеле Меркел, DW кратко одговара - свашта.

Најпре, њени Демохришцани посрћу док су коалициони партнери Социјалдемократе у таквој дистопији да је врло могуце да ове јесени раскину владајуцу коалицију. Бранденбург је традиционално упориште Социјалдемократа, а Саксонија Конзервативаца - ако тамо те партије продду лоше, бице то још један доказ да нешто мора да се мења, каже се у тексту.

Обе некада дивовске странке су најавиле да це половином октобра проценити рад владајуће коалиције. Уколико дођу до закљуцка да треба да прекину сарадњу, постоји могуцност да се Немачка први пут окуша у мањинској влади коју би и даље водила Меркел до редовних избора 2021. године, наводи DW.

Који је исход вероватан, пита се DW и оцењује да због јачања АфД у поменутим покрајинама, математика највероватније неће дозволити да се формирају коалиције само две странке - биће потребно три или четири.

Са десницарима за сада нико не жели да сарађује, а Демохришцани имају проблем да сарадују и са Левицом.

Коалиције са много чланица миришу на нестабилност, на експеримент - нешто од чега Немци зазиру у политицком животу. Три истоцне покрајине заједно броје само 10 одсто популације, али ови избори це занимати целу нацију, закључује DW.