Слабљење немачке привреде која иде у рецесију могло би да има шире последице по светску привреду која се већ мучи с трговинским ратовима и неизвесношћу око Брегзита, али и доводи у питање економски модел највеће европске привреде заснован на штедњи, пишу светски медији.

Прочитајте још: Меркел: ЕУ разматра практична решења за ирску границу

Немачка привреда могла би да настави да слаби и током лета јер индустријска производња опада услед смањења наруџби, објавила је Бундесбанк, сугеришући да је највећа европска привреда сада у рецесији.

Немачки раст је ослабио у другом тромесечју ове године због пада извоза - на који је њена економија углавном и усмерена - што је, према тврдњи централне банке, последица глобалног трговинског рата, успоравања Кине и несигурности због Брегзита, преноси Радио Слободна Европа.

Прочитајте још: Немачка очекује да ће Велика Британија изаћи из ЕУ без договора

Док је Немачка до сада одбацивала идеју повећања јавне потрошње како би надокнадила успоравање, министар финансија Олаф Шолц рекао је да Берлин има фискалну снагу да се против будуће економске кризе "избори пуном снагом".

Шолц је казао да је глобална финансијска криза у 2008. и 2009. коштала Немачку око 50 милијарди евра и да би влада, ако буде потребно, поново могла да прикупи толику своту.

Немачки бруто домаћи производ се за три месеца завршно с јуном смањио за 0,1 одсто у односу на први квартал и ако највећа европска економија неславно прође и у трећем тромесечју, онда је земља по дефиницији у рецесији.

Економисти предвиђају да ће Европска централна банка (ЕЦБ), чији састанак је најављен за септембар, смањити каматне стопе које су већ на најнижим нивоима у историји. Очекује се и да ће ЕЦБ назначити могућност да се поново покрене програм откупа обвезница у милијардама евра за подстицање раста.

Ако Немачка као европска индустријска сила, с компанијама попут Фолксвагена, Сименса и БАСФ-а, уђе у рецесију, то би могло да има последице на остатак еврозоне и САД, наводи Асошиејтед прес.

Иако је тржиште рада у Немачкој и даље снажно с ниском незапосленошћу, економска забринутост може навести потрошаче да престану куповати или да одложе куповину, што би могло да успори раст у земљама које рачунају на Немачку као тржиште за свој извоз, појашњава агенција.

Европска економска политика и посебно немачка наноси штету целом свету, али је проблем што Европљани, а нарочито Немци, пре свега штете сами себи деструктивном опсесијом јавним дугом и онда се трошкови те опсесије преливају на остатак света, пише колумниста Њујорк тајмса Пол Кругман.

Негде око 2010. године политичаре и коментаторе с обе стране Атлантика захватила је снажна грозница штедње, наводи добитник Нобелове награде из економије и указује да је Немачка тражила од презадужених држава на југу Европе казнено смањење трошкова, али и да је сама себи наметнула штедњу.

Проблем је што Европа пати од хроничног мањка у приватној потражњи, против чега је Европска централна банка покушала да се бори ниским каматним стопама, гурајући их испод нуле, указује Кругман и додаје да инвеститори очекују да ће такве екстремне мере дуго трајати, имајући у виду да у Немачкој чак и дугорочне обвезнице од 30 година имају негативне камате.

Док неки аналитичари мисле да негативне стопе штете функционисању финансијског сектора, јасно је, истиче Кругман, да с таквом монетарном политиком Европа нема одговор када се ствари погоршају.

Заправо, већина Европе је већ можда у рецесији и централна банка не може пуно тога да уради, оцењује колумниста Њујорк тајмса.

Кругман оцењује да постоји очигледно решење – да европске владе, а посебно немачка, подстичу своје привреде позајмљивањем и повећањем потрошње, у чему их практично преклиње тржиште обвезница позајмљивањем новца с негативном каматом.

С друге стране, Волстрит џурнал оцењује да би, уместо кејнзијанских подстицаја привреди, смањење пореза у наметима оптерећеној приведи био многи бржи и ефикаснији подстицај.

Главни подстицај који је потребан Немачкој је дерегулација, оцењује конзервативни њујоршки лист у уредничком коментару. Према Дуинг бизинс листи Светске банке, Немачка је иза Француске по времену у трошковима почетка посла, као и у заштити инвеститора или олакшавању повраћаја пореза.

Немачки министар финансија Шолц најавио је пакет подстицаја због могуће рецесије, али је, како оцењује Волстрит џурнал, већи проблем што сада сви мисле да је кејнзијанска потрошња нешто што ће спасити највећу привреду еврозоне, чија влада, једина у том региону, живи одговорно од онога што има.

Ипак, Немачка има лошу историју брзог извођења пројеката, а премало је пројеката који би брзо могли бити остварени, због чега би смањење пореза било боље решење, указује лист.

Волстрит џурнал наводи и да енергетска политика немачке канцеларке Ангеле Меркел такође заслужује да буде споменута у негативном контексту, пошто она подиже цену пословања заједно с трговинским ратом, порезима и регулацијама.

Док је добра вест за фискалне јастребе у Немачкој што решавање проблема неће захтевати 50 милијарди евра које је спомињао министар Шолц, лоша ствар за све је да ће Берлин вероватно хтети брзо да реши проблем имагинарним решењем и протраћи 50 милијарди евра, закључује Волстрит џурнал.