ОБЛАК од дима и чађи већи од површине Европске уније последица је ватре која већ трећи месец букти на, обично хладном, арктичком кругу и која прети да прерасте у катастрофу без преседана. Угрожен је главни "расхладни систем" наше планете.

Прочитајте још: Да ли су шумски пожари у Сибиру еколошка катастрофа?

Угљен-диоксид који се због пожара емитује изнад Сибира и досеже до Аљаске погоршава већ лоше климатске услове. Ватре које бесне у шумама северне Русије, Аљаске, Гренланда и Канаде ослободиле су 50 мегатона угљен-диоксида у јуну, чак 79 мегатона у јулу, а само у првих 11 дана августа 25 мегатона, далеко превазилазећи претходне рекорде на Арктику. Научници истичу и да је интензитет пожара далеко изнад просечног и "нешто што до сада нисмо видели".

Ватром погођена област претходно је бележила и необично високе температуре, уз низак ниво влажности тла, стварајући тиме идеалну подлогу за пожаре. Јун и јул били су, иначе, глобално најтоплији месеци откако се температура мери.

Прочитајте још: Да ли је пожаре у Сибиру изазвало америчко климатско оружје?

Највише је погођена Русија, па је председник Владимир Путин био приморан да у јулу ангажује армију да обуздава ватру. Али пожари се шире, уништено је више од четири милиона хектара под тајгом.

Облак дима се шири правцем север-исток и приближава Аљасци. Црни дим се надвио над оним што је остало од арктичког леда, слабећи његове способности да рефлектује сунчеву топлоту.

На Гренладну ватре букте на ширини од 380 километара, додатно "загревајући" арктички топлотни талас. Од почетка године је изгорело више од 13 хектара. Према подацима "Гринписа" то је ослободило угљен-диоксида колико и 36 милиона аутомобила.