У ДОМУ омладине у Београду одржана је комеморација поводом смрти Далибора Андонова Груа (46), који је погинуо у понедељак у Земуну.

Репер је настрадао на Дунаву, у Земуну, када је током вожње кајта ударио о воду.
Утапању је претходио прелом кичме на два места, после чега је музичар остао парализован.

Вест о смрти певача шокирала је целу Србију. Породица и пријатељи неми су од бола. Нико не може да верује да Далибора више нема.

На комеморацију међу првима је стигла Далиборова мајка, а потом и његов отац, супруга Даница са синовима и остала родбина.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ФОТОГРАФИЈЕ СА МЕСТА ТРАГЕДИЈЕ: Груово тело пријатељи извукли из воде након погибије

Дошли су Марко Булат, Бобан Рајовић, Виктор Савић, Кнез, Бане Лалић (група МВП), стигао је и певач групе С.А.Р.С Жарко Ковачевић, Сергеј Ћетковић, Димитрије Војнов и многи други.

Груова родбина, пријатељи и колеге неутешно су гледали његове фотографије које су се смењивале на видео биму на бини, на којој је била и његова урамљена слика с белим ружама.

Комеморативни скуп званично је почео потресним говором Едина Шкорића.

- Брате мој многи ће ових дана цитирати твоје песме.
Ја брате нећу. Нећу поменути ни једну песму и стих јер смо их већ доживели и преживели. Научио си ме да сваког дана могу да кажем да живим леп живот. Ниси ме научио једно како да ја тебе томе научим. Схватио сам шта су победе, нови живот, нови осмех. Мало ко има привилегију у животу и ту храброст. Брате мој, оставио си три велика богатства да о њима бринем Вука, Рељу и Даницу. И ја ћу их чувати. Брате мој. Није тебе победио ни кајт, ветар и Дунав, овде си у мени. Видимо се ускоро у некој новој песми, животу, неком новом таласу, рекао је Един.

Потресни говор Едина Шкорића Фото К. Михајловић


- Ивана Петерс ми је јавила. Ја га знам 25 година преко сцене. Нисмо били другари али смо имали добар однос. Видела сам га на Ади Бојани кад сам учила да возим кајт.




Волим скијање на води и та симболика да је погинуо радећи нешто што воли ме је још више потресла. За тебе увек бићу ту. Омиљена песма.





Био је појава, шмекер, таленат, класа шта год је радио. По томе ћу га памтити, рекла је Ана Станић за "Новости".

Марјан Буцало прочитао је писмо Ђорђа Стакића, једног од најбољих пријатеља покојног Андонова, а потом и писмо КК Партизан, чији је навијач био Гру.


Као један од пионира и промотера хип хопа, Гру је освојио срца бројних генерација навијача и играча Партизана. Читаве генерације црно-белих спортиста стасавале су слушајући музику Груа. Повезани смо били на терену и ван њега, радовали се успесима и туговали после пораза, пише у писму КК Партизан.

- Последњи пут се чули давно радио у студију, нешто треба да се одсвира фраза народњака са трилером и ја дошао код њега и рекао "Ја сам певач, не могу ја да свирам", а он је рекао "Не, ово је савршено!". Волео сам природност, ја сам тип који не воли фолиранте. Он је био приземан човек реалан и пун живота, рекао је Марко Булат за "Новости".






- Имао сам 11 година кад сам добио број од Груа. То је било веће него да сам добио милион евра. Тада сма слушао хип хоп и он је био већ тада симбол за регион. Десет година касније чуо сам да је рекао "морао би Марко да поради на техници дисања".. Мислио сам да је то сујета али после сам видео да је долазио на сваки наступ и промоцију и кад смо се упознали видео сам да је Далибор био гигант који стоји са нама на поду и пун је енергије. Његова музика порука и филозофија живеће вечно у сваком биту у свакој хармонији. И подсетиће нас музичаре певаче репере људе да будемо истрајни у томе што радимо јер је био најискренији кога ја познајем. Ја бих да подигнем песницу како се то ради у хип хопу за Груа, рекао је Марко Луис.