Судови у Босни и Херцеговини ниједног оптуженика никада правоснажно нису осудили на казну затвора од 45 година, што је максимална прописана казна.


Највиша казна која је икада изречена у БиХ је 42 године затвора. На њу је 2007. осуђен Јасминко Јашаревић из Мостара, за убиства Рамизе Рахимић и познатог фото-репортера Анте Бораса 2005. године. На јединствену казну од 40 година затвора Суд БиХ осудио је Зијада Турковића, вођу криминалне групе одговорне за више убистава, покушаја убиства, милионске пљачке, трговину дрогом... На исту казну осуђен је и Миленко Лакић, али му је Апелационо веће казну смањило на 35 година затвора.


Кантонални суд у Зеници у јуну 2016. на по 40 година осудио је Муриза Бркића и Авдију Селимовића, који су на свиреп начин убили Арнелу Ђогић. Девојку су претукли, везали и заклали, а тело бацили са литице у кањон Ступчанице, после чега су у кафани целу ноћ пили и певали. Обојица су признала кривицу, што је узето као олакшавајућа околност.


На исту казну 2009. године осуђен је Томислав Петровић из Липнице код Тузле због шестоструког убиства. Казну је у првостепеном поступку изрекао Кантонални суд у Тузли, али ју је Врховни суд ФБиХ укинуо и Петровића прогласио неурачунљивим, па му је изречена мера обавезног лечења у затвореној психијатријској установи. Злочин се догодио 2008. у селу Трстје када су убијени Нико Петровић, Драгица Маркановић, Мара Петровић, Иво Маркановић и супружници Мијо и Ката Петровић.


Највећу казну у Републици Српској изрекао је Окружни суд у Бијељини, што је потврдио и Врховни суд РС, који је пензионисаног полицајца Драгана Ђокића осудио на 38 година због троструког убиства и тешког рањавања. Он је у децембру 2012. из аутоматске пушке убио снају Мару Ђокић (60), братанца Драгана Ђокића (39), његову супругу Миру (36), а тешко ранио њиховог сина В. Ђ. (13). Казну је потврдио Врховни суд РС.


Следе казне од по 35 година које су изрекли Врховни суд РС и Кантонални суд у Мостару Васи Нешковићу из Бијељине, односно Муамеру Топаловићу из Коњица. Топаловић је у марту 2003. осуђен за убиство три члана породице Анђелић уочи католичког Божића 2002. године. Злочин је почињен из верских и националних мотива, а казну је потврдио Врховни суд ФБиХ. Нешковић је у другостепеном поступку 2010. осуђен на 35 година затвора због убиства Слађана и Радмиле Марковић из Угљевика. Убиство се догодило 2007, а са Нешковићем је на 30 година затвора осуђен и његов саучесник Саша Лазић из Бијељине. У првостепеном поступку Окружни суд у Бијељини је Лазића ослободио кривице, а Нешковића осудио на 30 година затвора, али је пресуду укинуо Врховни суд РС.

Авдија Селимовић (лево) и Муриз Бркић (десно) - Фото Аваз



Изузевши ратне злочине, само је још један оптуженик осуђен на више од три деценије затвора. Реч је о Дамиру Црњанију, кога је Кантонални суд у Сарајеву 2010. осудио на 33 године. Он је окривљен да је 2007. из користољубља убио трочлану породицу Ситарица у Београду.


Прочитајте још: У БиХ сваки 12. становник легално наоружан


У Уставу РС прописано је да судови за најтеже облике кривичних дела могу да изрекну и смртну казну. Међутим, у пракси се таква казна заправо не може изрећи јер је та могућност искључена Протоколом 6. Европске конвенције о заштити људских права, који је саставни део Устава БиХ.



РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Једини оптуженик који је у БиХ чуо речи судије "осуђује се на казну од 45 година затвора" био је Веселин Влаховић Батко. Пресуду је изрекао Суд БиХ, али је Апелационо веће казну смањило на 42 године затвора за ратне злочине над цивилима у Сарајеву. Оглашен је кривим за убиства око 35 особа, силовање 11 жена, злостављања, одвођења у ропство, пљачке...


"ЛЕЖИ" 54 ГОДИНЕ

Највећу казну од 54 године затвора у БиХ издржава Едиб Буљубашић из Зенице. Реч је о комбинацији више пресуда које, по одлуци суда, служи "једну за другом". Пре рата је затворен због разбојништва и убиства портира "Зеницатранса", као и рањавања оца. Када је пуштен на викенд убио је оца и осуђен је на 20 година. Након рата, секиром је убио невенчану супругу Алму Шарић. Три дана касније убио је Нађу Буљубашић, супругу свог брата, с двадесетак убода маказама. Осуђен је и на шест година затвора због ратних злочина у логору Дретељ.