СВАКОГ дана, у исто време, кућу породице Васиљевић у питомој Брштици код Крупња посећује исти гост - госпођица Руби! Лане које су летос пронашли у свом купињаку, на имању у суседном селу Костајник, редовно долази између девет и 10 часова, мази се са укућанима и једе им из руке.

Глава куће Драган Васиљевић каже да су лане, након што су га пронашли, сви редом хранили и мазили. И он и његова мајка Милица, супруга Снежана, синови Тодор и Урош. Било је, вели, мирно као јагње.


ПРОЧИТАЈТЕ И: Sa vrha visokog 4.095 metara puca pogled od kog zastaje dah: Srpski planinar nestvarne prizore sa krova Malezije "upakovao" u film (FOTO)

- Кад смо из Костајника пошли у Брштицу, кренуло је за нама - прича Драган. - Није било друге, него да га понесемо кући. Пуна два месеца, хранили смо га на цуцлу, и то само козјим млеком, јер друго није хтело. Неуморно смо обигравали око њега, да му све буде потаман. И име смо му наденули.

Кумови су ланету били Драганова супруга Снежана и синови Тодор и Урош. Прво су га, каже, "крстили" именом Рудолф, мислећи да је мужјак. Када је дошао њихов пријатељ Дарко Петровић, врсни познавалац дивљих животиња, рекао им је да је реч о женки. Потом су јој наденули име Руби, а од миља је зову Рубићка.




- Кад је мало стасало, наше лане је отишло је у шуму, али нам долази сваки дан - одушевљено говори Драган.



- Кад га Урош дозива, за мање од 10 минута доскакуће из оближње шуме у нашу кућу. Непрестано му угађамо, указујемо сву пажњу и љубав, и, наравно, нахранимо га из наших руку.


Рубићка је не само наш свакодневни гост већ много више од породичног љубимца. Уживамо са њим, лепо нам је заједно и кад дође - баш увек нас обрадује.




ДОБРА ВИЛА

ЛАНЕ Рубићка изазива велико интересовање наших рођака и пријатеља - причају Васиљевићи. - Не дозвољавамо им, ипак, да се много мотају око ње да је не би, нехотице, неким гестом наљутили. На њу гледамо као на добру вилу наше куће и породице, па се тако према њој и понашамо.