ТЕМЕЉИ цркве која, према првим проценама, потиче с краја 17. и почетка 18. века, нађени су на археолошком локалитету Ђуровача, у селу Богдање код Трстеника. Археолози су непосредно крај темеља богомоље открили и два гроба, вероватно из млађег периода. У обе раке су пронађене кости, и то у једној старијег човека, а у другој детета.

До открића се дошло у оквиру прве кампање заштитних археолошких истраживања, како би се, према дозволи Завода за заштиту споменика Краљево, урадила обнова цркве која се спомиње у више историјских извора. У предању мештана Богдања, она живи од давнина.

- Циљ истраживања је био да се установе дубина и струкутра темеља и габарити и техника зидања, што смо и успели - предочава нам археолог Марин Бугар из Народног музеја Крушевац. - Утврдили смо да је реч о једном озбиљном објекту, који је зидан у техници два реда притесаног камења у комбинацији са плочаним малтером. Зидови су били дебљине 70, а темељи дубине 40 центиметара. Сама црква је имала димензије које у ширину иду и до осам метара, док се у спољним димензијама у правцу исток-запад простирала готово 15 метара.

Уз северни зид цркве са спољне стране пронађен је гроб у коме је покојник положен правилно, оријентисан у правцу исток-запад, док је на простору југозападне цркве нађен дечји гроб. Археолози су открили и сполију - грађевински елемент који је вероватно био уграђен у претходне објекте, а који садржи натпис на латинском језику.

- Нашли смо и новчић цара Лепополда Првог из 1676. године, који је очигледно био ношен као нека врста привеска или амајлије, као и одређену количину турских акчи и новац с краја 19. и почетка 20. века - каже Бугар. - Није искључено да је црква подигнута на старијем хоризонту, а даља археолошка истраживања могу да открију постојање манастира или других објеката.


Једна од две пронађене гробнице,фото С.Б.

На постојање цркве указала су и геофизичка истраживања стручњака Рударско-геолошког факултета у Београду, која би такође требало да се наставе следеће године.

- Знало се да ту постоји нека црква, мештани се сваког Ђурђевдана окупљају на Ђуровачи - каже историчарка Јелена Вукчевић, кустос музејске збирке при Народном универзитету у Трстенику. - Испредале су се разне приче, углавном у вези са Југ Богданом, легендарним оцем кнегиње Милице. Село, уосталом, носи назив Богдање, манастир Љубостиња је ваздушном линијом удаљен 2,6 километра, а брдо где се налази локалитет назван је Богдањштица.

фото С.Б.

ЉУБИША ИЗ КАНАДЕ ПЛАТИО ИСТРАЖИВАЊЕ

СКОРО јединствен случај у финансирању научне кампање забележен је у Ђуровачи, јер је заштитне археолошке радове финансирао Љубиша Радојевић (95), пореклом из Богдања, који живи у Канади, а чији је сан да село одакле вуче корене добије цркву. Његов синовац и имењак Љубиша нам каже да сви верују да ће изградња цркве почети већ следеће године.