СТЕВАН Дедијер је био физичар, новинар, дипломата и утемељивач науке о пословној шпијунажи. За себе је волео да каже да је обавештајац. Својим мемоарима, које ће постхумно објавити његова супруга, Швеђанка Карин Дедијер, дао је наслов "Шпијун ког смо волели".

Дедијер је био прво шпијун, потом научник међународног реномеа, професор на петнаестак универзитета, експерт бројних институција које се баве анализама глобалних трендова у обавештајном и реалном свету. Са групом југословенских новинара био је најпре у Трсту за време кризе, потом у штабу генерала Маркоса у Грчкој, а као Кардељев секретар путовао је на конференцију мира у Париз. А у ретким тренуцима слободног времена преводио је за потребе Озне документе ко зна на који начин дотурене из америчке амбасаде.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Потрага Удбе за златом Драже Михаиловића

ВОДИО је конференције за штампу за стране новинаре у време процеса Дражи Михаиловићу, а са фотографом "Лајфа" Џоном Филипсом и Учом Крстићем разговарао је са четничким командантом у затвору. Десила се потпуно блесава ситуација када је Дража простодушно Филипса, наоружаног камерама и блицевима, питао да ли је икада био у Холивуду, рекавши да је његова неостварена жеља била да у Холивуду присуствује снимању неког филма: "мислим - не као глумац - него овако са стране!"

Рођен је у Сарајеву 1911, али је довољно дуго живео да буде сведок, па и учесник многих великих историјских збивања у прошлом веку. Познавао је велике и мале политичаре, слабе и снажне шефове тајних служби, и сматрао себе њима равним.

- Као обавештајац радио сам активно само за Удбу 1947, за време грађанског рата у Грчкој. Задатак ми је био да неутралишемо америчку амбасаду у Атини. А 1955. године сам за Службу државне безбедности, на велику радост Александра Ранковића, разоткрио један од начина којим енглеска обавештајна служба врбује наше људе. Био сам члан Титовог тајног тима који је имао задатак да направи атомску бомбу. Тај посао су директно контролисали Политбиро и Удба. Члан сам читаве мреже људи у свету који отворено изучавају проблем обавештајног рада у 20. веку - отворено је говорио Стеван Дедијер у многобројним интервјуима које је давао.

ЊЕГОВА породична историја, као потомка припадника тајне организације "Црна рука", говори да је био предодређен да буде загонетна личност. Његов отац Јефто Дедијер је био из Билеће, а мајка Милица из Градачца. Отац је био "црнорукац", пријатељ Драгутина Димитријевића Аписа и Мустафе Голубића, двојице најтајанственијих људи у Краљевини Србији. Мустафа Мујага Голубић, један од највећих шпијуна Коминтерне, био је један од Дедијерових "светаца", коме је он 1938. омогућио да безбедно напусти Америку, пред потером ФБИ...

О томе како се срео са Мустафом Голубићем сам Дедијер каже:

- Мени је Никола Ковачевић 1937. у Питсбургу рекао како има један човек који хоће да ме сретне. И да треба да одем у Њујорк код њега. Врата ми отвори један диван човек, можда 45 година, леп, орловски нос. Загрлио ме, каже да му је мој отац дао 25 дуката у Солуну да побегне са Солунског процеса, кад су смакли Аписа. "Да ти вратим" - каже - и даде ми 100 долара, што је било мојих 10 плата. Онда ме испитивао шта читам, шта радим, научио ме да волим коњак "мартел" и сир горгонзола, то никад нећу заборавити. Учио ме како са женама. Каже: "Не треба са женама пуно филозофије, директно и све ће упалити!"

МУЈАГА је у Њујорку киднаповао једног совјетског агента, пошто му је каријера била запечаћена одлуком Москве. Вратио се у Београд где су га после издаје Титових сарадника ухватили Немци.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Неуспела трансакција златних полуга

- Касније када ме интересовала коначна судбина Голубића, ја сам од Гаћиновића, удбаша с којим сам се знао, тражио документа и он ми је дао документе из Гестапоа. Мустафи су Немци ноге сломили. Брат Владо ми је дао знак да га је партија провалила, по Титовом наређењу, јер је он био агент совјетске војне обавештајне службе. Имао је и радио-станицу. Низ људи ми је говорило да је партија провалила Мустафу Голубића. Стрељали су га на столици, јер није могао да стоји - описао је Голубићеву судбину Стеван Дедијер.

СТЕВАНОВ отац Јефта је био ђак Јована Цвијића, са којим је цртао карте велике Србије и Југославије. Јефто Дедијер је био доцент географије на Београдском универзитету, а брат Владо Дедијер познати историчар и биограф Јосипа Броза Тита, док брат Боро није био политички ангажован. И мада је у мемоарима писао како га је мајка Милица изградила као човека, јер је са седам година остао без оца, Стеван Дедијер је по карактеру био на Јефту Дедијера - радознао, храбар, борбен, као човек који скаче или "као Србин са дна каце", како је говорио за себе.

- Јефто и Милица Дедијер су имали три сина Стевана, Владимира и Бору. Мајка жељна да јој деца буду школована и успешна, као хуманитарац упознала је Мабел Грдон Грујић, Американку која се удала за нашег конзула Славка Грујића и пријатеља породице Дедијер. Средства и везе Мабел Грујић осигурале су Стевану Дедијеру одлазак у средњу школу у Италију. Тамо је, како је касније говорио, одрадио свој први обавештајни задатак. Једног дана је код Јосипа Смодлаке, посланика Краљевине СХС у Ватикану, ручао са Миланом Ракићем, акредитованим код Мусолинијеве владе у Риму. Убедио га је да Италија има империјалистичке намере према Далмацији - записао је професор Твртко Јаковина у предговору Дедијерових мемоара.

ОДЛУКА мајке Милице Дедијер да свог најстаријег сина пошаље на школовање у иностранство била је судбоносна, јер се син Стеван касније ретко враћао кући. Од 1924. до 1929. године похађао је Интернационални колеџ "Монте Марио" у Риму. Како је изгледало то светско школовање описао је сам Стево:

- Мајка је мене послала у једну од најелитнијих школа. То је приватна школа у Риму где су ишла деца богатих родитеља. Тешка школа, јака дисциплина, као да је универзитет, имала је 10 зграда, игралиште голфа, траке за трчање. Упао сам у друштво богатих. Новац никад нисам ценио, али увек сам имао пријатеље који су имали новац. Ову школу је основао брат председника САД.

МОЈА мецена госпођа Нада Грујић је била сарадник енглеске обавештајне службе у Првом светском рату. Дала ми је стипендију за факултет и 1930. отишао сам на студије у Принстон. Радио сам и учио. У то доба Принстон је имао изванредну математику и физику. Предавао ми је Чарлс Линдберг, који је први прелетео Атлантик - писао је Дедијер у својим мемоарима.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Како је оснивач ФБИ украо идеју о невидљивом мастилу од српског Џејмса Бонда?

Прво је хтео да буде инжењер и да прави авионе, после да буде физичар и математичар, па историчар. Због политичких збивања у Европи постао је искрени комуниста, што је била и мода код деце богатих Американаца и Европљана.


НАЦИОНАЛИСТА ПРЕЛАЗИ У КОМУНИСТЕ

У АМЕРИЦИ Стеван је радио у Њујорку као новинар и стално био у контакту са "црнорукашима", који су неговали његов национални дух.

- Југословенски конзул у Њујорку Миливоје Јанковић је био "црнорукаш" као и мој отац. Он је писао мами о мени и он ми је дао бродску карту за Југославију. Преко Дубровника сам дошао у Београд, а Жика Лазић, краљевски министар полиције за време диктатуре Александрове, водио ме кроз Србију. Када сам се вратио писао сам у листу "Слободна реч" у Питсбургу, који је био комунистички. После објављивања моје песме о Србима страдалим у Шпанији избио је скандал у Питсбургу: "Син Јефте Дедијера националисте, отишао у комунисте!" - сећао се Стеван Дедијер.