Енрико Ферми први је поставио парадокс, који је касније добио име по њему, постављајући питање: „Где су сви?“. Од тада астрофизичари размишљају о том питању и тврде да је било довољно времена да се појаве интелигентни облици живота, иако нисмо дошли у контакт са њима.


Ванземаљске цивилизације можда су већ истражиле галаксију и посетиле Земљу, а да ми то не знамо, наводи се у новом истраживању објављеном у часопису „Астрономикал џурнал“.

Према истраживању које је водио Џонатан Керол Неленбак, компјутерски научник Центра за интегрисано истраживачко рачунарство Универзитета у Рочестеру, интелигентни облици живота имали су времена да истраже галаксију и наш звездани систем.

Студија „Фермијев парадокс и ефекат Ауроре: Насеље егзоцивилизације, ширење и стабилна стања“ нуди другачије одговоре на Фермијев парадокс који поставља питање зашто још нисмо открили знакове ванземаљске интелигенције.

Физичар Енрико Ферми први је дефинисао парадокс постављајући питање: „Где су сви?“

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: АСТРОФИЗИЧАР ЛУЧЕЗАР ФИЛИПОВ ТВРДИ: Ванземаљци отимају Бугаре

Астрофизичар Мајкл Харт формално је истражио Фермијев парадокс кад је у свом раду из 1975. године тврдио да у нашој галаксији не могу бити две напредне цивилизације ако о некој другој, за време док се формирала, нисмо ништа сазнали.

Ако не водите рачуна о кретању звезда кад покушавате да решите овај проблем, у основи вам остаје једно од два решења. Или нико не напушта своју планету или смо једина технолошка цивилизација у галаксији“, изјавио је Џонатан Керол Неленбак за „Бизнис инсајдер“.

Према његовим речима, звезде круже око центра галаксије различитим стазама и различитим брзинама.

У том случају, цивилизацијама би требало много више времена да се шире преко звезда него што је Харт проценио. Ванземаљске цивилизације можда још нису стигле до нас или су дошле до Земље пре него што се људски род развио.

Истраживачи су покушали да одговоре на Фермијев парадокс на више начина заснованих на различитим хипотезама, али аутори најновије студије тврде да претходна истраживања нису узела у обзир чињеницу да се наша галаксија креће.

Баш као што планете круже око звезда, тако и звездани системи круже око галактичког центра. Наш соларни систем, на пример, окрене се око галактичког центра на сваких 230 милиона година.

Depositphotos


Ако се нека цивилизација појави у звезданом систему далеко од друге, путовање би се могло учинити краћим уколико би сачекали да се њихова орбитална путања приближи насељеном систему звезда, наводи се у студији.

Ако је милијарду година довољно дуг период, то је онда једно од решења Фермијевог парадокса. Насељени светови су толико ретки да на њихову појаву морате чекати дуже време него што је време трајања неке цивилизације“, наводи главни истраживач.

Док су се збуњивали сценаријима у којима би ванземаљци могли постојати, научници су користили нумеричке моделе како би симулирали како се цивилизације могу ширити кроз галаксију, закључујући како Млечни пут може бити испуњен звезданим системима о којима не знамо ништа.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: ОКСОФОРДСКИ ПРОФЕСОР ШОКИРАО ЈАВНОСТ: Ванземаљци се укрштају са људима да би нас спасили

Други аргумент у дебати о ванземаљском животу је оно што је Харт назвао „аргументом А“: на Земљи нема међузвезданих посетилаца и нема доказа о претходним посетама, што не значи да никад нису били овде, истичу аутори најновијег истраживања.

Depositphotos

Ако је до такве посете дошло пре више милиона година, вероватно није преостало ништа од материјалних доказа присуства ванземаљаца.

Могуће је да су ванземаљци прошли крај Земље и кад су је људи насељавали, али су одлучили да је не посете или можда нису ни разматрали да посете већ насељену планету.

У сваком случају, овакви налази не би требало да нас обесхрабре, сугеришу истраживачи.

У наредних неколико година наша могућност да откривамо и посматрамо потенцијално насељиве планете драматично ће се побољшати са појавом нових технологија.

Свемирски телескоп „Хабл“ и транзитни сателит за надгледање егзопланета (ТЕСС) настављају потрагу, а НАСА конструише „Џејмс Вебов свемирски телескоп“, који ће можда бити способан да гледа простор и време све до великог праска.


(sputniknews.com)