РОЂЕН је 10. јануара, на дан када је у саобраћајној несрећи изгубио оца, а само дан пре него што је остао без мајке, која је преминула од последица тешких повреда и која га је донела на свет у операционој сали болнице у Крушевцу. Зове се Вук. Нису му давали велике шансе да ће да преживи, имао је свега три и по килограма. Реанимиран је по рођењу и превезен у Клинички центар Крагујевац.

Три месеца је трајала борба неонатолога за живот малог хероја, чије је срце куцало као код одраслог човека, јуначки. Родитељи Стефан Илић (26) и Јована Миленковић (25) нису дочекали да виде свог дечака. Успомену на њих данас чува Јованина породица, бака Надежда, отац Живомир Саша Миленковић и Јованина рођена сестра Теодора, који су били повређени у истом, ужасном судару "фијата" и аутобуса "Југпревоза" на Чокотином брду.

- Памтићу све док сам жив. Аутобус је ударио у ограду и потом кренуо директно на наша кола - сведочи, за "Новости", Вуков деда Саша Миленковић. - Одмах после судара, било ми је јасно да Стефан није жив. Јовани сам дао вештачко дисање, масирао је непрестано док није дошла Хитна помоћ. Видео сам да уопште није добро, руке су ми скоро пропадале док сам притискао, али се нисам предавао. Покушавао сам да повратим своју трудну ћерку. Пробао сам да јој извучем ногу, била је заглављена... Онда је дошла Хитна помоћ. Све то је дуго, предуго трајало. Теодора је пребачена, а после ње и Јована. Јовану нисам могао да спасем, али сам можда продужио њен живот. Можда је зато мој унук жив...


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ЈЕЗИВ СУДАР КОД КРУШЕВЦА: Тешко повређеној жени се боре за живот, беба рођена царским резом на "вештачким плућима" (ФОТО+ВИДЕО)


Драма која је почела на регионалном путу Крушевац - Ниш, одакле се породица из Ђуниса упутила у крушевачку болницу због Јованиног прегледа, настављена је у јединици интензивне неге. Три пута су лекари младу трудницу уводили у салу. Борба за живот девојке настављена је и после царског реза и транспорта новорођенчета за Крагујевац.


Мали Вук у креветићу


Теодора Миленковић је примљена са тешким повредама грудног коша, али ван животне опасности. Саша Миленковић је био такође повређен, али није желео ни да погледа своје ране. Ноћ је провео у чекаоници, молећи се за ћерке и тек рођено унуче. Ујутро су стигле страшне вести: Јована је умрла.

- Замолио сам лекаре да ништа не говоре Теодори, а када је дошао тренутак, ја сам јој саопштио истину. Нека се на мене љути, морала је на некога... - говори нам Саша Миленковић, који је том одлуком поднео још један терет какав само родитељи могу да поднесу. - После недељу дана лечења изашла је из болнице. А онда смо наставили да живимо на путу Ђунис - Крагујевац. Одлазио сам по јутру, пуштали су нас лекари да видимо бебу када год смо пожелели. Заједно смо се сви молили и борили за њу. Вука смо крстили у болници, 12. фебруара. Учинио је то болнички свештеник и сви смо били ту. Богу хвала, наша беба се није предавала...


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПОСЛЕ ПОГИБИЈЕ СТЕФАНА И ЈОВАНЕ Остао је без маме и тате, лекари се боре за његов живот и зваће се - Вук!


Јованина бака Надежда сведочи да лекари нису могли да поверују како је по преласку из инкубатора у креветац дечкић почео да сам пије млеко на цуцлу. Данас, како смо се уверили, Вук већ пузи врло хитро и покушава да шмугне из кревеца.

- Немиран је, ако је, наш је, жив је - прича Надежда Миленковић. - Све је сада добро. Он је наш цео свет.


Стефан Илић и Јована Миленковић

Миленковићи су у сталном контакту са породицом Стефана Илића, са којим је њихова Јована требало да почне да живи. Имали су велике планове. Један од њих је био известан: рођење малог Вука 24. јануара. Трагедија је све променила, па и драматично рођење, две недеље пре термина. Последице судара "фијата", за чијим је воланом био Стефан, а на месту сувозача таст Саша, док су сестре Јована и Теодора биле на задњим седиштима, променио је животе породице. Ватрогасци су надљудским напорима извлачили тело настрадалог возача.

Породица још увек нема вести из тужилаштва о том случају, покренутом против возача аутобуса, који је био осумњичен за тешко дело против безбедности јавног саобраћаја. Посвећени су Вуковом опоравку. Обилазе гробове Стефана и Јоване. Док напуштамо дом где је требало да живе млади родитељи, смех њиховог сина чује се далеко, све до главног пута. И тада знамо, биће добро. Мора бити добро.

Детаљ после удеса у коме су погинули малишанови родитељи


СВАКИМ ДАНОМ СВЕ ЈЕ ЈАЧИ

СТРАВИЧАН удес док је био у мамином стомаку и губитак кисеоника оставили су мање последице по бебу Вука. Млада тетка Теодора говори да су му мишићи били слаби, али сада и они јачају.

- Ручице су му биле повијене, али смо успели да то средимо уз напорне вежбе - каже нам одважно Теодора Миленковић (20), која је одлучила да посвети своју младост неустрашивом сестрићу. - Сваког месеца одлазимо у Београд на контролу, добијам инструкције за вежбе. Има неколико мало тежих покрета, због којих се Вук буни, али не испуштам га ни за тренутак. Радимо вредно. Како време пролази, све је боље. Почели су и зубићи да му расту, па се мршти и негодује.


КАОНИК ЗОВЕ СРБИЈУ!

УДРУЖЕЊЕ "Марко Цара Милановић" из Каоника код Крушевца 20. августа организује традиционалну хуманитарну манифестацију "Спасимо децу у саобраћају", која ће бити посвећена беби Вуку. Током фолклорне смотре "Балканијада", током централног дела манифестације, у порти цркве биће постављена посебна кутија где ће посетиоци моћи да остављају прилоге за помоћ малом хероју. Председник Удружња Мирољуб Милановић подвлачи да су се позиву да помогну одазвала културно-уметничка друштва, познати певачи народне музике, Град Крушевац, Туристичка организација, Културни центар, МЗ Каоник и АМС Крушевац. Има, додаје, још простора за подршку.