ГОСПОДИНЕ Клинтоне, ако не омогућите и српским рањеницима да се лече у америчким болницама, ја ћу се закуцати за крст испред ваше Беле куће.

- Не бисте ваљда то урадили?

- О да, сигурно бих!

Овако је гласио дијалог Милоша Шупице, Личанина из Стоктона у Калифорнији, и председника САД Била Клинтона, који је вођен јула 1994. у војној бази у Сакременту у Калифорнији пред хиљадама Американаца и камерама ТВ екипа које су покривале догађај.

Прочитајте још: Милош Шупица: Не плачи, душо. Наш народ није то намерно урадио

Председник Америке је био доведен у неугодну ситуацију јер није могао да објасни како то да се Хрвати и Муслимани страдали у рату деведесетих без проблема лече у САД, а Србима је то онемогућено. Камере су забележиле непријатан разговор. "Спасао" се обећањем да ће администрација исправити грешку, а Милоша је упутио на Крис Кени из своје пратње, која га је саслушала. После месец дана, из Вашингтона је јављено у Стоктон да су све бирократске препреке за лечење Срба у САД уклоњене и да први пацијенти могу да дођу.

Прочитајте још: Добротвор из Нијагара Фолса поново донатор

Ову невероватну причу записао је Предраг Карасовић у књизи "Од Српске Крајине до Америке", која говори о Милошу Шупици, највећем српском хуманитарцу са оне стране Атлантика. Он је човек који је преко своје хуманитарне организације "Спасимо српску децу" помогао најмање 20.000 српских малишана од 1992. до данас.

БАГИЦА У СВЕМУ ПОДРШКА - БЕЗ жене Барбаре никад не бих успео - признаје Милош. - Она чак није ни "наша" - полу-Норвежанка/полу-Швеђанка је. Све "моје" рањенике је неговала и развозила по болницама, а они су јој дали име Багица. Ја сам је звао Баги ("Бубица"), а онда је постала Багица и за мене.

Милош Шупица је, за "Новости", пре неки дан, потврдио да је једини Србин који је тих деведесетих успео да стане пред Клинтона. У ствари, скромно је климнуо главом, а затим је пристао да исприча како је успео да "испослује" нешто за Србе, тада најнеомиљеније људе у САД.

- Чувши да ће Клинтон доћи у оближњи Сакраменто, у војну базу, супруга Барбара ме је саветовала: "Милоше, и ти као и он носиш панталоне. И мачки се деси да погледа краља у очи. Иди и причај са нашим председником."

Личанин даље приповеда како се се до првих редова пред обезбеђењем председника нашао тако што је делио летке на којима је писало о Јасеновцу. Вели, случајно је пришао официру са три звездице кога је питао одакле ће амерички председник изаћи. Тај човек је, каже, погледао летак и зачуђено га упитао: "Ви мора да сте Србин, како сте се пробили довде?" Не сачекавши одговор, амерички генерал са три звездице Милоша је упутио право пред Клинтона. Показујући руком где да стане, рекао му је: "Ви Срби се борите за правду, знам,и ја вам се дивим!" А онда је наишао председник Бил Клинтон са "свитом" камера...

РАЊЕНИЦИ ЧАК 137 најтежих српских рањеника Шупица је довео у САД од августа 1994. и лечио у америчким болницама. У његовој кући са три собе лежало је 27 тешких инвалида на опоравку после операција. У дому његовог сарадника Тихомира Јанковића из Сан Хозеа још и више, "јер Тиха има пет соба". Американци нису долар узели за операције и лечења, а на Србима је било само да плате авионске карте.

Највећи српски хуманитарац, Обилић из Калифорније, како га зову, у Београд је дошао овог јула у посебној мисији. Идеја му је да покрене иницијативу да се Слађана Кобас, 13. беба из Бањалуке, која је успела да поживи 13 година пошто ју је Запад осудио на смрт те 1992, не дозволивши транспорт кисеоника за угрожену децу у инкубаторима бањалучког породилишта - прогласи за симбол страдање деце у ратовима деведесетих код нас. Већ је био код председнице РС Жељке Цвијановић, која се сложила. Претходно је стигао и до Руске думе и депутати су, вели, одушевљени. Овај разговор је вођен док Милош чека сусрет и са нашим политичарима.

- Слађана је умрла у Приједору 2005. године. Од последица недостатка кисеоника док је била новорођенче оболела је од рака колена и лечила се у Америци. Био сам међу последњима који се у САД бринуо о њој, пошто су амерички лекари направили неку грешку уграђујући јој титанијумско колено, после чега је добила инфекције. Мала Слађа је умрла не могавши да још једном прелети Атлантик, где сам јој обезбедио још једну врхунску болницу. Само ми је у Приједору рекла: "Чика Милоше, ја не могу да дишем, а камоли да путујем!"

Личанин даље прича како је у САД дошао после Другог рата. Усташе су му убиле мајку, као и две трећине породице. Оно што је претекло од Шупица из села Горње Језеро у Лици преживело је тако што су "били у четницима", и зато су породицу прогањали Титови комунисти. То је разлог што је емигрирао. Брзо се снашао, постао је врхунски ауто-механичар у малом граду у Калифорнији.

АМЕРИКАНЦИ - Отац Ијан Маканон, свештеник Америчке православне цркве из Сакрамента, у својој кући је лечио 14 српских рањеника, а и дан-данас је, заједно са својом женом Рускињом, најредовнији дародавац хуманитарне организације "Спасимо српску децу" - говори Милош. - Тони Дубравко, Украјинац, такође је лечио 14 наших. Амерички лекари су ме повезали са њиховим произвођачима потрошне медицинске опреме и скоро нигде нисам одбијен када сам тражио медикаменте. Американци су добар народ!

Када је букнуо рат у БиХ, одмах после операције "Коридор", дошао је у Бањалуку да се јави у добровољце. Генерал Нинковић, тада командант авијације ВРС, убедио га је да је свом народу потребнији као "логистичар". Приликом боравка у РС јуна 1992. ишао је да се увери у трагедију беба у тамошњем породилишту.

- Тачно 50 контејнера хуманитарне помоћи сам скупио са својим пријатељима у САД и послао у БиХ и Крајину - сећа се тих дана Милош. - А онда сам једног дана прочитао како се Хрвати и Муслимани лече у америчким болницима. Одмах сам звао госпођу Нидију Касати из Интернационалне организације за миграције, која је организовала њихов долазак, да питам зашто Срба нема међу рањеницима.

Звучи невероватно, али госпођа Нидија није знала да Срби уопште ратују јер их није било на списковима рањених које је добијала преко Стејт департмента.

- Та жена је одмах звала Белу кућу. Објаснили су јој да Срби ратују против Американаца (!?), и да зато не могу да буду обухваћени хуманитарним акцијама. Потом је Американка ишла у Њујорк, у УН, па у Беч и Париз, да се у међународним организацијама заложи за то да се све три стране третирају исто, међутим, није успела - говори Милош.

Милош Шупица

Српски хуманитарац објашњава да никада, баш никада, не треба амерички народ гледати кроз поступке њихових политичара. Највећи део помоћи Србима у САД сакупили су Американци, обични људи. Били су "бољи Срби од Срба".

- Ја сам био ауто-механичар са три радње и код мене су поправљали кола и лекари - наставља он. - Једног по једног сам питао да ли би могли да лече Србе у својим болницима и један за другим би се јављали после разговора са својим директорима. Углавном су сви налазили кревете за наше рањенике. Др Крег Симсон, др Виктор Меко, др Дабета Дојл само су неки од лекара који су помагали и који су и дан-данас активни у мојој хуманитарној организацији.