НА "Осмим сусретима златарских села", на вису Џаде у Мушковини, на Ивањдан је пало неколико рекорда: делије из Горачића су, као нико до сада, суверено владале борилиштима, забележена је највећа посећеност, а паркинзи на пашњаку и дуж асфалтног пута били су тесни, док су међу запрегама били најтежи волови - 2.300 килограма.

Показујући и спретност и снагу, екипа Горачића победила је у старим чобанским вештинама - бацању камена с рамена, скоку удаљ и надвлачењу кличка, али и стругању балвана, а преслишали су ривале у одбојци и фудбалу.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Сложна браћа са Златара оживела фарму


Урош Гујаничић из екипе Мушковине најбрже је претрчао стазу. У исцрпљујућој борби "тешкаша" у надвлачењу конопца, по врућини, екипа "Пилане" је у тек трећем покушају обезбедила победу над "Златаршпедом".

Као и увек - највеће замнимање посетилаца владало је за надметање рабаџија. У вучи трупца јеле, "четворка" од 1,72 кубика, награду су однели син и отац Бојан и Видан Петаковић из Дражевића.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Златар лечи душу и тело 90 година

- Голуб и Шароња, стари седам година, тешки су око 2,3 тоне. Пуштени су у паши од Ђурђевдана до првог снега, дневно добију по три-четири килограма жита. Овог пролећа извукли су 200 кубика грађе комшијама - каже Видан Петаковић, најбољи рабаџија Златара и околине до идућег Ивањдана.

Сусрет на некадашњем састајалишту чобана, дрвосеча и рабаџија, на раскрсници златарских путева у Мушковини и надморској висини од 1.450 метара, подсетио је на стара добра времена: кад су у народу били чешћи сусрети и виђења, а чула се завичајна песма "Ој, планино, моја мила, ти си мене одгајила..."

- Број посетилаца обавезује нас да за идућу годину уредимо већи простор за окупљање и такмичења, као и да обезбедимо далеко више паркинг-места - каже Верко Јовановић из Организационог одбора.

СВЕ ВИШЕ МЛАДИХ

ИНИЦИЈАТОР и стожер окупљања је породица Стојана Брајовића, ужичког пензионера, родом из Мушковине, на јужним падинама планине. Брајовић наглашава да га посебно радује што све већи број младежи и деце долази на завичајна огњишта и подсећа на корене, претке и благо планине. Домаћини "Осмих сусрета златарских села" били су село Дрмановићи и предузеће "Сложна браћа" Војка Пурића, а дародавац награде за рабаџије "Србијашуме".