МАЛОБРОЈНА делегација борачке организације из Косјерића положила је у недељу цвеће на споменик у Радановцима, подигнут на месту где је 12. марта 1942. погинуо народни херој Жикица Јовановић Шпанац, чији су пуцњи испаљени 7. јула 1941. у Белој Цркви деценијама слављени као Дан устанка у Србији.

Кад је 1981. године у Србији обележавана четрдесета годишњица устанка, баш на месту Јовановићеве погибије, откривен је споменик хероју и отворен меморијални комплекс, у коме су, по замисли власти и аутора, требало да се остварују идеали револуције. Тад су изграђени многи путеви, подизане фарме стоке и плантаже воћа.

Прочитајте још - Жикица опет херој?

Читаву деценију у радановачка брда из свих крајева ондашње велике државе долазиле су делегације сабораца, планинари и извиђачи. Али, после политичких промене, пре 19 година, све се окренуло. Плато на коме је спомен-обележје зарастао је у коров, меморијални комплекс више се не помиње, а непознате особе су чак покушале да уклоне бронзану фигуру, али су их у томе спречили чобани и мештани. Сада овде више нема ни стада, ни чобана, па ни Шпанца нема ко да чува у радановачким брдима. После рехабилитације српских жандарма у које је пуцао, кружи прича да је уместо идеала и благостања Шпанац у овај крај донео проклетство, што је још више утицало да Жикица и меморијални компекс падну у заборав.