КИШТИМСКА катастрофа је инцидент који се догодио 29. септембра 1957. године у постројењу за прераду нуклеарног горива Мајак у Русији.

Готово 30 година пре него што је експлодирао нуклеарни реактор у Чернобиљу догодила се Киштимска нуклеарна катастрофа, у једном од највећих нуклеарних постројења у Русији. Совјетски званичници су ову катастрофу заташкавали више од три деценије.

Инцидент који се десио у нуклеарном постројењу Мајак, надомак града Киштима, у Чељабинској области, добио је оцену 6 на Међународној скали за нуклеарне инциденте, што га чини трећим најозбиљнијим нуклеарним инцидентом икад забележеним.

Постројење је изграђено убрзо након Другог светског рата да служи као локација за совјетски нуклеарни програм у настајању и првобитно за производњу плутонијума за израду нуклеарног наоружања. Изграђено је у журби, а рекатор се простирао на 90км², окружених са 250км² зоне искључења, што га је чинило највећим нуклеарним реактором у Русији. Био је довољно велик да има статус града, али ни на једној мапи познатој јавности није био уцртан ни Мајак ни Озјорск - који је био база за неколико хиљада научника и инжењера и њихове породице. Од почетка Мајак је био небезбедно постројење. Премало пажње се обраћало на сигурност запослених и одлагање отпадног материјала.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Новинар из Москве: Пакао "Чернобиља" преживео сам ја, не и моје колеге

Радиоактивни отпад је испрва складиштен у просторијама испод земље, а када је ту нестало места, испуштан је у локалну реку, чију воду је користило више од 100 становника који су живели низ њен ток. За расхлађивање реактора коришћена је вода из оближњег језера Карачај, која је циркулисала, тако да се отпадна вода враћала назад у корито језера. Кроз неколико година читава околна насеља и сва вода у близини Мајак постројења била је контаминирана смртоносном количином радиоактивног отпада.

Неправилни сигурносни системи проузроковали су неколико фаталних несрећа. Прва регистрована, догодила се 1953. године и прошла је незапажено, све док код једног од радника није развијена болест као последица радијације, због које су му ампутиране обе ноге. Највећа несрећа је названа „Киштимска катастрофа” и догодила се 29. септембра 1957. године када је расхладни систем једног складишта за радиоактивни материјал престао да ради, што није откривено све до тренутка када се догодила експлозија. Непосредних жртава експлозије није било, али је експлозија послала облак радиоактивног дима 1км у висину.

Тог поподнева становници Чељабинске регије приметили су необичне боје на небо, а спекулисало се да је у питању поларна светлост, која је видљива далеко на југу. Због тајног постојања постројења Мајак нико од становништва није ни слутио шта се заправо догодило. Радиоактивни облак је наредних дана загадио површину 15-20.000 км² и угрожавао животе 270.000 људи. Евакуација најближег становништва десила се тек кроз недељу дана, без објашњења, а током наредне две године евакуисано је још свега 10.000 људи.

Наговештај о катастрофи су најпре дали страни медији, 1958. године, када су новине из Копенхагена писале о совјетској одлуци да се обуставе сви нуклеарни тестови те године у марту. Након тога сличан извештај појавио се у аустријским новинама, али су совјетске власти одбациле ове извештаје. Тек 1976. године Жорес Медведев, одбегли руски биолог пише серију чланака на тему катастрофе за ''Њу Сајентист''. Његове тврдње поткрепио је још један совјетски научник, Лев Тумерман, који је након тога емигрирао у Израел.

- Око 100 километара од области Свердловска, знак аутопута је упозорио возаче да се не заустављају наредних 20 или 30 километара и да се возе максималном брзином. Са обе стране пута, колико се могло видети, земља је била „мртва”: Нема села, нема градова, само димњаци уништених кућа, нема култивисаних поља или пашњака, нема стада, нема људи ... ништа - навео је у свом извештају Лев Тумерман.

Ипак, научна заједница је сумњала у ове извештаје, а до распада Совјетског Савеза нису се знале размере нити узроци контаминације.

Према Жоресу Медведеву, катастрофа у Киштиму била је гора од Чернобиља због ослобађања вец́е количине дуготрајне радиоактивне супстанце стронцијум-90. Случајеви рака, урођених мана и других значајних здравствених проблема и даље су високи међу становницима тог региона до данас.

(Национална географија)