НОВАЦ је најраспрострањеније пропагандно средство једне државе, иако нико не обраћа пажњу на мотиве који су приказани на њему. У животу је чиста математика, а у ствари је показатељ економске стабилности и снаге. Поједине новчанице, и у нашој историји, посебно у периоду између два светска рата, представљају права уметничка дела. Мотивисан предавањем Милете Продановића "Како читати новац", Лесковчанин Небојша Димитријевић, који у лесковачком Народном музеју брине о нумизматичкој збирци, приредио је изложбу папирног новца.

- Ако бисмо папирни новац са изложбе поређали један до другог, добили бисмо историјску читанку економских, политичких и естетских прилика на овом простору од 1886. године до данас. Нисмо хтели да се бавимо сувопарним подацима о димензијама тог новца, већ смо га "читали" и дошли до закључка да је свака новчаница прича о Србији и нашим некадашњим државама - каже Небојша Димитријевић, археолог.

ПРВИ српски новац од папира штампан је у време српско-турског рата, као пробна серија која никада није пуштена у оптицај.

Краљевина Србија 1884. добија Народну банку и одмах пушта у оптицај прву нашу папирну новчаницу од 100 динара, штампану у Белгији. Тамо смо добили клише од 100 франака и на основу њега направили наших 100 динара. Међутим, због велике вредности, овом новчаницом се тешко манипулисало, па су се већ следеће године појавиле новчанице од 50 и 20 динара, а лесковачки музеј располаже новчаницом која је прва, на прави начин, прихваћена од грађана - 10 динара из 1887. године.

- Како је Србија била млада држава, која је дуго чекала на обнову тешко стечене државности, на новчаницама је мотив младе жене која симболизује управо Србију. Она у руци држи мач, штит, има круну, све симболе власти. Ту је спремност да се правда дели мачем, али и да се држава штити - објашњава Димитријевић - Ту су симболи трговине, занатства и пољопривреде. На наличју су сељаци, ратари, сточари. Они говоре о привредном карактеру земље... Наши национални симболи долазе до изражаја и новчаница описује актуелну државу, али и повезаност са Немањићима и средњим веком.

У ВРЕМЕ Првог светског рата Бугари, Немци и Аустријанци су у окупирана подручја донели свој новац. У оптицају га је било и у време ослобођења и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Требало је на нашем новцу променити име државе, а ни постојећи није био довољан јер се број становника знатно повећао. Због тога је, у прво време, прихваћен и страни новац, али је нострификован тако што је на њему стављана маркица, слична данашњој акцизној, и печат.

Свети Сава први и једини пут се нашао на нашем новцу 1943. године


- Идеја нове државе била је јединство три конститутивна народа и то се види на првом новцу издатом са њеним именом. На новчаници од пола динара натписи су на три језика. Ту је српски штит, хрватска шаховница и грб илирског покрета као симбол словеначког народа. Из тог периода, када је наш новац штампан у Француској, најинтересантнија је новчаница од 10 динара из 1920. - чувена "американка", једина наша новчаница штампана ван Европе, у Њујорку, и само на њој доминирају антички симболи - додаје аутор изложбе.

Прочитајте још: Наше новчанице красе белоглави суп и медвед

Вишенационалном симболиком на новцу краљ Александар је покушао да развије појаву коју смо касније звали "братство и јединство", али је у томе имао мало успеха. После блокаде политичког живота, краљ заводи диктатуру и мења назив државе, а 1929. године се оснива Завод за израду новчаница у Топчидеру. Наш саговорник нам указује да су са тадашњег новца нестали национални, а на њих долазе симболи државног јединства: краљ Александар, краљица Марија и краљ Петар.


- Те новчанице радили су академски уметници Паја Јовановић и Васа Поморишац и свака је била уметничко дело за себе. Нарочито се издвајају новчаница од 1.000 динара из 1931. са ликом краљице Марије, као и новчаница од 1.000 динара из 1935. за коју кажу да је једна од десет најлепших на свету - каже Димитријевић.

ТОКОМ Другог светског рата са новчаница нестају Карађорђевићи. У време владе Милана Недића динар је добио префикс српски, а све новчанице се могу поделити у две групе. Једну чине ликови из наше верске и културне историје, а другу представе сељака и српских домаћина.

НАЈБОЉИ МУЗЕЈ У СРБИЈИ ЛЕСКОВАЧКИ Народни музеј је недавно проглашен најбољим музејом у Србији. Њему је Музејско друштво Србије доделило награду "Михаило Валтровић" за укупне резултате постигнуте у прошлој години који по стручном и научном значају представљају изузетан допринос развоју културе Србије. Музеј у Лесковцу је ову награду добио и пре четири године за нову сталну поставку "Времеплов лесковачког краја" и изложбу "Југ Србије у Великом рату".

- Они су вредни и раде на пољу. То је имало за циљ да одврати људе од прикључења покрету отпора и да не иду у шуму. На том новцу није било места за наше претке који су подизали буне и устанке, али је пружена прилика да се очува наш национални идентитет кроз ликове попут Вука Караџића. То је и време када се Свети Сава први и једини пут нашао на нашем новцу. На новчаници од 100 динара из 1943. године - прича Небојша.

КОМУНИСТИ су штампали новац будуће државе и пре ослобођења. Прва серија тог новца штампана је 1944. године у Москви. На њима је био само један лик - Миливоје Родић, првоборац и носилац Партизанске споменице, а следећа серија новчаница пуштена је у оптицај две године касније.

- На њима доминирају мануелни рад и представе мишићавих радника. Земља се на мишиће градила и обнављала. Славио се пролетаријат, кога с временом замењују слике комбајна и разних машина, а на новчаници од 1.000 динара из 1955. је железара у Зеници. Заблуда је да је на њој лик Алије Сиротановића, рекордера у ископу руде. Ради се, заправо, о раднику ове железаре Арифу Хералићу, чији лик ће се појавити на још три новчанице тог времена - истиче аутор занимљиве изложбе.

Грб Југославије ће, са променом устава, 1963. добити још једну бакљу, а држава ново име. Серија нових новчаница задржава исте ликове и мотиве. Заједничко им је што се на наличју налази коло људи који се држе за руке, што је симболисало нераскидивост веза народа и народности. Из тог времена људи се највише сећају новчанице од 1.000 динара, пуштене у оптицај 1974. године. Њу је осмислио Андрија Миленковић искористивши лик своје супруге Ружице.

Прочитајте још: Главне звезде југословенски динари!

- То је, заправо, последња новчаница која је у тадашњој држави имала стварну вредност. Већ осамдесетих година полако почињу економски проблеми. У то време се на новцу појављује Алија Сиротановић, а као последњи покушај обнове некадашњег заједништва - споменици сећања на заједничку борбу и жртве које су поднете у рату, али се све завршило безуспешно - закључује Димитријевић.

СИМБОЛ СОЦИЈАЛИЗМА ЈЕДАН од симбола социјализма, црвена новчаница од 100 динара, штампана је 1965. године. На њој је приказан споменик коњаника, аутора Антуна Аугустинчића, који се налази испред седишта УН у Њујорку. И Јосип Броз се нашао на новчаници, али тек 1985. године. Пре смрти он је добио новчаницу са својим ликом, али не у држави чији је доживотни председник био, већ у Африци.

ДА БИ се избегле националистичке тежње, на новцу су "цртани" апстрактни ликови - непозната девојка, човек, дечак, девојчица. Сада је уочљиво да је такав новац слао поруку велике нестабилности и неуређености и да је најавио распад државе. Он је у уметничком смислу, у поређењу са новцем из Краљевине Србије, био само безвредан папир, а са хиперинфлацијом то је заиста и постао.

На новцу који је коришћен деведесетих година прошлог века често су додаване нуле. Било је и деноминација, јер у постојећим идејним решењима за додатне нуле није било места. У време хиперинфлације 1993. издата је чак 21 новчаница! Неке од њих су трајале тек неколико месеци, а новчаница од 500 милиона - само месец дана.

Наша највећа новчаница, од 500 милијарди, издата је 23. децембра те године. Првог дана вредела је седам, а већ наредног две тадашње немачке марке. Од четири до 11 нула на истој новчаници стигли смо за само годину дана. Тада се у причу умешао Драгослав Аврамовић - чувени деда Аврам. Динар се везује за марку, у односу један према један. У оптицај улази цела серија до 100 нових динара. Занимљиво је да су ове новчанице издате неуставно, јер је на њима, осим званичног назива наше валуте, стајао и префикс "нови", а да скупштина о томе никада није одлучивала.



ОТАЦ ЗА ОКУПАТОРЕ, СИН ЗА ОСЛОБОДИОЦЕ

ПРВУ серију "комунистичких" новчаница радио је Ђорђе Андрејевић Кун. Лик Миливоја Родића упознао је у некој од болница и искористио га као симбол борбе за слободу на серији од осам новчаница. Занимљиво је да је идејна решења за новац који је коришћен у окупираној Србији дао Ђорђев отац - Вељко Андрејевић Кун.