ПРЕ скоро једног века, питома бачка равница насељена је солунским добровољцима пореклом са личког, херцеговачког и других горштачких крајева. Ушорили су улице, направили куће, основали породице и са собом донели обичаје свог краја, које су чували као највредније реликвије.

Њих 150, дошло је 1920. године из Лике и на голим њивама, обронцима лесне заравни на крајњем северу Бачке, основали село, које су у спомен на крај из ког потичу назвали Велебит. Успомену на њих и данас чува Етно-кућа “Ћемер”, у којој су своје место нашле рукотворине, старије чак и од самог села.

- Ћемер је мушки кожни појас, са преградама за новац и оружје и у то време био је статусни симбол сваког домаћина. Како је стари власник куће, солунски добровољац, умро са њим, из поштовања према томе, ову етно-поставку назвали смо “Ћемер” - објашњава Радмила Марјанов Пањевић, која је пре десет година у најмањем кањишком селу одлучила да сачува обичаје предака. - Отац ми је на умору рекао “Старе солунце сви су заборавили, немој и ти”. И тако сам почела да сакупљам предмете које су правили и користили наши стари.

Као и пре једног века, и данас своја врата поносно отварају гостопримница, вајат, односно, омања кућа младенаца, где су спавали док не дође дете, и главна соба са огњиштем. Кревети су покривени личким покривачима - шареницама, а зидови украшени везеним пешкирима, у којима преовладавају кондир, божури и други косовски мотиви.

Посебно место међу њима има један, који је у логору у Шарвару везла Радмилина мајка Бојана. “Овај пешкир поклонићу брату, што сам млада радила у рату”, извезла је речи тада тек стасала девојчица, док је током Другог светског рата делила тешку и неизвесну судбину на хиљаде својих сународника.


Радмила показује ћемер, мушки појас за оружје и новац


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Војвођанске приче: Џеjмс Бонд, а из Титела

- Торбу је ткала моја бака, а разбој су са собом донели из Лике, као и бројне везене пешкире. Наравно, ту су и неизоставна личка капа и тамбурица са четири жице - “личка дангубица” - показује поносно Радмила. - Није било лако све сакупити, али смо успели да на једном месту покажемо нашу старину. Сада желимо да ово постане срце руралног туризма и да привучемо госте у наше мало село.

Ипак, поред свих рукотворина на зиду куће, најпоносније стоји уверење које је солунски добровољац Лука Пањевић добио од Министарства војске и морнарице а по овлашћењу краља Александра Карађорђевића.


Пешкир Радмилине мајке, са посветом


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Војвођанске приче: Паор лукавством спасао град


- То је акт на основу којег су у знак захвалности, солунци добили земљу у овим крајевима. Тако им се захвалио краљ, а морамо и ми. Бар на овај начин - поручује Радмила.


Разбој стар више од века


НАСЕЉЕ СА 270 ДУША

ВЕЛЕБИТ је према последњем попису имао 270 житеља, а мештани живе углавном од пољопривреде. Потенцијал за напредак мештани виде у сеоском туризму, а покрај села је Велебитско језеро, на траси канала Тиса - Палић, које има све предуслове да се стави у функцију туристичке понуде.