РОДНИ Мокрин, ни после 33 године од његове смрти, није заборавио свог дечака из Гаравог сокака, песника, сликара, новинара, филмског и позоришног ствараоца, боксера, морнара и боема, Мирослава Мику Антића. И овог 24. јуна, на дан када се упокојио, испуњена је његова жеља да се баш тада и у том месту код Кикинде окупе песници, књижевници, глумци, певачи и тамбураши. Тако је било и сада на Варошком тргу у Мокрину.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - КЊИГА О МИКИ АНТИЋУ: Још увек блесаво живим

Дошли су стари пријатељи, поштоваоци, они који су знали Мику и они који знају само његову поезију. Зазвонила су звона са торња сеоске цркве и као да је баш у том тренутку Мика поручио: "ако вам јаве умро сам, не верујте, то не умем".

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Венци и цвеће за Мику Антића

Било је то још једно вече сећањa на "војводу Војводине, брата Мику, Мику бачија са коњем и соколом". Говорили су глумци Предраг Ејдус, Горица Поповић и Игор Ђорђевић, затим Гојко Божовић, Ана Ристовић, Зорана Бећић Ђорђевић, Драгана Косјерина, свирали су и певали Жарко Новаков, тамбурашки оркестар "Мокас" и Тања Бањанин. Као и свих претходних година од Микиног одласка, глумац Миодраг Петровић казивао је његову "Бесмртну песму".

- Мика Антић био је један од оних наших песника и свестраних људи који су имали посебан боемски начин живота. Та врста живота и уметности, по мом мишљењу, више не постоји. Припадам оном кругу људи који су Мику Антића бескрајно поштовали, а обожавао сам читаву ту генерацију песника и уметника која је живела на посебaн начин - рекао је Предраг Ејдус.

                                                                                            Мирослав Мика Антић

Његова колегиница, глумица Горица Поповић рекла је да се радовала поновном доласку у Микин Мокрин и сусрету са његовим земљацима.

- Ово је доказ да велики уметници не умиру - рекла је глумица.

Свог земљака, којег је, свакако, добро познавао, емотивно се сећао и новинар Богдан Ибрајтер Тане:

- Где год би се појавио Мика, била је поплава емоција, усхићења и жеља - рекао је Тане.

Мика Антић је гимназију учио у Кикинди и Панчеву, студирао у Београду, а живео у Новом Саду. Мокрин је у себи носио до смрти. И Мокрин њега чува од заборава. А он још увек негде "шашав лети, и живи".

МИКА И РАША

НА дан кад је умро Мика Антић, Раша Попов је седео у кафани "Шуматовац" поред "Политике". Када је чуо тужну вест, написао је: нек' засвира тужну песму гајдаш Рада Чатар, црна киша пала је на мокрински атар" - испричао је једном Богдан Ибрајтер Тане, емотивну везу двојице песничких дивова из Мокрина, Мике и Раше.