ДОК лекарски тим поставља бајпас оболелом од ангине пекторис, срце пацијента нормално куца. Хирург пришива вене којима "премошћује" болесно срце на артерију мамариа. Главна аорта остаје слободна, а опасност од лошег исхода је чак 10 пута мања него код класичне операције!

Нову технику операције срца оболелог од ангине пекторис, којом још нису овладали ни амерички хирурзи, лекари Института за кардиоваскуларне болести Клиничког центра Србије примењују први пут. Из Универзитетског центра Левен у Белгији, јединственог у свету по примени ове методе, "донели" су је др Саша Качар, хирург, и др Мирјана Станић, анестезиолог. Иако Институт по опремљености не може да парира центру у Левену, наши лекари су уверени да код примене нове технике није пресудна висока технологија и надају се да ће Институт за кардиоваскуларне болести КЦС да постане други светски центар за примену ове методе.
- Ово је потпуно нова техника у лечењу ангине пекторис - објашњава професор др Миљко Ристић, начелник кардиохирургије. - То што се ради на куцајућем срцу није новост, а револуционаран помак је у томе што се главна аорта, као велики крвни суд, уопште не дира. Досад се код класичних операција на аорту стављала клема чије скидање прати опасност да се здробе партикуле, оду у мозак и изазову неуролошке поремећаје, па и мождани удар. Применом нове технике, све артерије на срцу добијају крв из једне унутрашње артерије - мамарие.
Да би ова операција успешно могла да се уради, није довољно да техником овлада само хирург, него и анестезиолог. За време овакве операције срце се помера и врло је подложно настанку поремећаја срчаног ритма. Сарадња хирурга и анестезиолога је овде екстремно важна. Да пацијент све време буде хемодинамски стабилан брине се др Мирјана Станић, анестезиолог.
- Цео мониторинг овде се своди на одржање баланса дотока и потрошње кисеоника у срчаном мишићу - каже др Станић. - Потрошња крви је сведена на минимум, а пацијент не мора у дубоку анестезију као код класичне операције.
Др Саша Качар каже да је од 1999. године, када је први пут примењена у Левену, овом техником оперисано 2.500 пацијената, готово без икаквих компликација.
- Само два пацијента су умрла - наводи др Качар. - Математички речено, смртност код нове методе је један промил, а код класичне један проценат или 10 пута више. Насупрот мишљењу лаика, најчешће извођена операција на свету није операција слепог црева или крајника, него коронарни бајпас и ова нова метода је велики корак напред у медицвини.



СПАС ЗА СТАРИЈЕ
ДР Миљко Ристић каже да су предности нове методе искључивање могућности можданог удара због операције, период везаности пацијента за аспиратор је далеко краћи него код класичне операције, потрошња крви и лекова је сведена на минимум, а пацијент у болници у постоперативном току, остаје три-четири дана, док болничко лечење после класичне интервенције траје од седам до 10 дана. Уз све ове предности, нова метода је и јефтинија. Само на томе што се током ове интервенције не користе вештачка плућа и вантелесни крвоток уштеди се 400 евра по пацијенту. Метода је посебно погодна за старије и пацијенте са ослабљеном фукцијом леве срчане коморе.