СА сестром Маријом води породичну винарију, брине о пет хектара под виновом лозом, годишње произведе 13.000 литара вина, а сања да својом, српском, белом тамјаником освоји свет. Урош Пантић, из Рајковца, подно Космаја, власник је једне од 355 винарија у Србији. Жели, каже, да очува породичну традицију и врати изгубљена знања предака. Да, корак по корак, обнови богату винску традицију подручја у којем узгаја винову лозу. У томе му помажу и подстицаји које је добио од државе, а нада се да ће од ове године моћи да конкурише и за средства из фондова ИПАРД, који се први пут у Србији отварају и за винаре и виноградаре.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Намештај за Балкан, Русе и Европљане

"Винарија Пантић", капацитета 30.000 литара, ради од 2011. године. Циљ им је, према речима власника, да достигну 10 хектара винограда, уз форсирање беле тамјанике као аутохтоне сорте.

- У производњи вина користимо искључиво своје грожђе. Идемо на квалитет, а не на квантитет. Јер, када знамо која је сировина, онда знамо и шта нудимо купцима - каже Урош Пантић.

Када је реч о подстицајима које је држава кроз национални рурални програм нудила и виноградарима, власник "Винарије Пантић" наводи да су користили подстицаје за набавку судова за вино, затим за пресу, као и за трактор. Држава је покривала 50 одсто инвестиције.

На питање да ли су заинтересовани да конкуришу за средства из ИПАРД фондова, Урош одговара да је и то - у плану.

Под којим условима ће тачно виноградари и винари моћи да конкуришу за средства из овај програма тек ће бити обелодањено. Очекује се да јавни позив за ИПАРД средства буде отворен до краја октобра.

Александар Богуновић, Секретар Удружења за биљну производњу и прераду биљних производа Привредне коморе Србије, истиче да се очекује, да ће новом изменом ИПАРД програма и виноградари бити обухваћени ИПАРД позивом кроз две мере програма - МЕРУ 1 која се тиче инвестиција у физичку имовину пољопривредних газдинстава, и МЕРУ 3, која се тиче инвестиција у прераду и маркетинг.

- У првој мери виноградари ће моћи остварити подстицајна средства за подизање винограда, али и за и изградњу објеката, куповину опреме и механизације - објашњава Богуновић. - МЕРА 1 намењена је физичким лицима, предузетницима, привредним друштвима и задругама, и подразумева 60 одсто повраћаја инвестиције, односно 65 одсто ако је подносилац захтева млађи од 40 година на дан обраде захтева. Повраћај је још већи - 70 одсто, уколико се инвестиција реализује у планинским пределима, на више од 500 метара надморске висине.

Пантићи са представницима ПКС

Поред уписа у Регистар пољопривредних газдинстава и других дефинисаних захтева, корисници морају да буду уписани и у Виноградарски регистар, и морају имати бар два хектара, а највише 100 хектара на крају инвестиције. Минимални износ подстицаја мора износити 5.000 евра, а максимални не може да буде већи од 700.000 евра по једном захтеву.

- У току трајања целог ИПАРД програма виноградари могу да се пријаве са више захтева и различите врсте инвестиција, с тим да максимални износ подстицаја не може прећи укупну вредност од 1,5 милиона евра - истиче Александар Богуновић.

Винари се, пак, у смислу ИПАРД програма, посматрају као прерађивачи пољопривредних производа.

КАПАЦИТЕТ - 70 МИЛИОНА ЛИТАРА СРБИЈА располаже са 21.328 хектара под виновом лозом, а површине имају тренд раста у последнњих неколико година.Просечна старост водећих винограда је од 10 до 19 година. Наша земља годишње произведе око 170.000 тона грожђа. Просечан принос грожђа је седам тона по хектару. Данас се производња грожђа у Србији претежно обавља на породичним газдинствима која највећим делом имају винограде до 50 ари са изузетком великих винарија које поседују сопствене винограде. Током 2017. и 2018. године регистрована је производња од 30 милиона литара вина, што је за 21 одсто више у односу на претходне године. Могући капацитети за производњу вина у Србији су на нивоу од 70 милиона литара. Производњом грожђа у Србији се бави приближно 80.000 пољопривредних газдинстава.

- Из тог разлога, на њих се односи и МЕРА 3 која има за циљ да унапреди процес производње и достизање ЕУ стандарда - објашњава наш саговорник. - Корисници ове мере морају имати регистровани капацитет од 20.000 до 1.000.000 литара на крају инвестиције, морају бити уписани у Винарски регистар у складу са Законом о вину. У оквиру ове мере минимални износ инвестиција је 20.000 евра, док је максимални износ подстицаја милион евра. Они са мањим капацитетом и даље ће на располагању имати подршку државе кроз национални програм за рурални развој, као и кроз програме локалних самоуправа...

Богуновић истиче да овај сектор није постојао у ИПАРД програму, али је ПКС прошле године, на захтев чланица, иницирала код Министарства пољопривреде, које је управљачко тело ИПАРД програма, да се и сектор винарства укључи.

- Експертска секторска анализа је урађена и презентована почетком ове године, и на основу ње је урађен предлог мере са изменом програма. Он је достављен Директорату за пољопривреду ЕУ, у Бриселу, који је и званично одобрио увођење овог сектора и нову меру у ИПАРД програму - наводи Александар Богуновић. - У овом периоду се очекује излазак измењеног правилника који би требало да дефинише све услове, специфичности и критеријуме које ће морати да испуне потенцијални корисници програма.

Србија има три виноградарска региона, 22 рејона и 77 виногорја, посебно погодних за ову врсту производње. Виноградарску Србију данас чине три региона који представљају географске целине: Централна Србија, регион Војводина и регион Косово и Метохија. Управо ова виноградарска подручја су одређена за производњу вина са географским пореклом која се истичу по квалитету и препознатљива су на тржишту.

Анализа ПКС показује да је производња грожђа највећим делом концентрисана у оквиру виноградарског рејона Три Мораве који обухвата територију у општинама Трстеник, Рековац, Варварин, Јагодина, Ћуприја, Параћин, Крушевац, у којима се налази око трећина површине под виноградима. Захваљујући свом географском положају, климатским и земљишним факторима, као и целокупним условима за гајење винове лозе у Србији пружају се широке могућности за производњу различитих типова вина.

Србија као земља са дугом винском традицијом и као земља која тежи уласку у Европску унију усагласила је законску регулативу која регулише географско порекло вина са ЕУ захтевима. Наиме најновијом регулативом, успостављен је такозвани ПДО/ПГИ систем географског порекла за вина који је обавезујући за све произвођаче.

У Србији су вина класификована на вина без географског порекла и вина са географским пореклом. Домаће дефиниције ознака су усаглашене са ЕУ дефиницијама у којима се посебно код више категорије ПДО вина истиче утицај природних, односно еколошких и људских фактора. Поред ознака географског порекла,у складу са ЕУ захтевима у Србији су дефинисане и традиционалне ознаке које се могу наводити само на винима са географским пореклом. Како би се истакло богатство различитости наших виноградарских региона уведено је обележавање вина са географским пореклом евиденционим маркицама које представљају печат и гарант високог квалитета карактеристика вина које су резултат природних и људских фактора и провереног географског порекла. На тај начин, обележавањем боца маркицама квалитета и порекла вина су лако препознатљива на тржишту јер маркице својим бојама пружају потрошачима информације о томе којој категорији вина припадају, почевши од зелених маркица за регионална вина, преко црвених за квалитетна вина до љубичастих маркица за најбоља односно врхунска вина са контролисаним и гарантованим географским пореклом и квалитетом. У Србији тренутно има око 200 вина у систему ознаке географског порекла.

Александар Богуновић

- У току је доношење новог Закона о вину и пратећих подзаконских аката у чијој изради ПКС има активно учешће, а који ће у потпуности бити усаглашени са ЕУ регулативом коју у корак пратимо. Наведени прописи биће прилагођени актуелној ситуацији у домаћем виноградарству и винарству - истичу у ПКС. - У наредном периоду треба настојати да се повећа конкурентност домаћих вина на страним тржиштима, као и да се едукацијом домаћих потрошача у смислу подизања свести о конзумирању најпре домаћих вина смањи огроман увоз из других земаља.


ВИНАРИЈЕ И ЕТНО-СЕЛА НАШ ТУРИСТИЧКИ ПОТЕНЦИЈАЛ

КАДА је реч о туристичкој понуди, Србија је увелико постала позната управо по гастрономским и винским турама. Оне се туристима, према речима Тијане Маљковић, секретара Удружења за туризам ПКС , засада обично нуде у склопу културних тура по Србији, city break понуде и као индивидуални дневни излети.

- Србија има највише пословних гостију који у земљи бораве од понедељка до четвртка. За то време свако до њих има слободног времена за излет ван Београда, до Новог Сада и Фрушке горе. И то је управо оно што можемо да понудимо гостима: мале винарије, етно-домаћинства - наводи Тијана Маљковић. - Иако су винарије практично пратећи део програма, веома су битне. Јер, управо сусрет са домаћим производима, храном, па чак и учествовање у брању воћа и његовој припреми, за госте је веома интересантно.

Нови тренд у туризму су тзв. дигитални номади, по чему је Србија у првих 10 земаља у свету по популарности.

- Реч је туристима који са породицама одлазе на три до шест месеци у неку земљу - објашњава Тијана Маљковић. - Они немају канцеларије, већ само лаптоп са собом. Битно им је да имају јак интернет на дестинацији, али и да истовремено буду окружени природним богатствима; да нису у градовима већ у мањим местима и да имају додир са локалним становништвом и обичајима. Управо у овој области предност имају све мање општине и мања домаћинства...

Иначе, интересовање за агротуризам у свим деловима света изузетно је порасло. Реч је о неким новим туристима, који су више едуковани о земљи коју посећују. Када дођу у Србију, они траже нешто потпуно другачије.

- За неке далеке госте, прекоокеанске, Србија је и даље егзотична дестинација, и управо то треба да искористимо - наводи наша саговорница. - Они желе да обиђу нека другачија места по Србији, упознају људе, дегустирају локално вино, локалну храну. Веома им је битно да виде и чују како живе људи у земљи коју посете. Међу туристима је веома популаран српски обичај прославе слава. Многи гости, нарочито они који долазе из Кине, желе да присуствују вечерама у виду неке славе. Занимљиви су им, такође, и свадбени обичаји. Управо зато сва етно-домаћинства, било да су у околини Београда или негде другде у Србији, имају огромну предност - јер могу да понуде оно што нигде другде не постоји.

То потврђује и случај нашег домаћина - Уроша из "Винарије Пантић". Гости из Кине, који су посетили винарију, од домаћина су захтевали да их, између осталог - провоза трактором...

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Србија се поноси лесковачким ајваром

НАЈВЕЋИ ОБИМ ТРГОВИНЕ ИЗ ЦЕФТЕ

ПРЕМА подацима Управе царине, Србија је током 2018. извезла вина у вредности од 17 милиона долара, док је увоз знатно већи и креће се у вредности од 27 милиона долара. Највећи обим трговине вином остварен је у оквиру региона ЦЕФТА, при чему је и даље нарочито изражен увоз са овог тржишта. Просечно учешће увоза са овог тржишта у укупном увозу у протеклих пет година било је 92,5 одсто.

Посматрано по земљама током 2018, као и 2017. највећа количина вина увезена је из Македоније око 60 одсто укупно увезене количине и Црне Горе 16,5 одсто. У истој години је као и претходне године највећа количина вина извезена на руско тржиште, око 40 одсто и БиХ нешто више од 36 одсто. Просечна произвођачка цена грожђа за јело у 2018. години износила је 0,58 евра по килограму, док је просечна произвођачка цена грожђа за прераду у истој години била на нивоу од 0,32 евра за килограм. Цене вина у малопродаји имале су растући тренд, али од 2014. године долази до стагнације цена и њиховог благог пада.