ТРГОВЦИ однедавно раде по новим условима. Усвојене су измене и допуне Закона о трговини и привреда то поздравља. Министарство трговине се показало као добар партнер и уважило је највећи број сугестија и предлога бизниса, које су достављене путем Привредне коморе Србије, па нови законски оквир сматрају више по својој мери од претходног. Значајно су већи подстицаји за сезонска снижења и друге облике промотивно-продајних активности. Кључни ефекат новог закон требало би да буду бољи тржишни услови, који ће довести до здравије конкуренције.

Нови закон о трговини, уверава струка, боље дефинише саме појмове унутар трговине као и нове облике трговине - даљинску и електранску трговину. Одређује шта су електронске продавнице, шта су e-comerce платформе, као и појам drop shipping.

- То је продаја робе потрошачима преко сопствене електронске продавнице. Ту се роба испоручује потрашачу директно од произвођача или увозника. Она не долази у посед продавца. И то је нови облик интернет продаје у којем потрошач плаћа трговцу цену, он податке доставља произвођачу или увознику и он је доставља потрошача - објашњава Жарко Малиновић, секретар Удружења за трговину ПКС.

Очекује се да ће нови закон поспешити електронску трговину, пре свега јер је јасно дефинисао њене појмове и јасно је одредио као један од облика трговине на мало. Дао је предуслове за доношење Закона о елекртонској трговни, који је паралелно донесен. Предност је и начин истицања цене приликом електронске трговине. Закон отклања све сумње привредницима који хоће да се баве овом трговином.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Пословни модел који брине о купцима

- Очекујемо да ће нови закон омогућити ефикаснију борбу против сиве економије и у онлајн продаји, јер се захваљујући јасним одредбама закона сужава простор за нејасно тумачење закона и тражење рупа - сматра Малиновић. - Свакако да нови закон о трговини кроз казнене одредбе даје алате за борбу против сиве економије и његове измене и допуне су само део активности законодавног оквира за борбу против сиве еконоимије. Када говоримо о другим видовима трговине, нови закон квалитетније дефинише трговину на продајном месту. Ту је отклоњена свака сумња и могућност злоупотреба у односу на претходни закон. Квалитетније су дефинисане и посебне тржишне институције, а посебно привредне изложбе и традиционалне манифестације, као што су вашари и фестивали на којима се продаје и роба. Организатор је дужан да води евиденцију лица која излажу или продају робу или услуге, обезбеди услове за присуство инспекција, јасно обележи простор на ком се одржава манифестација и видно истакне ко је организатор.

Жарко Малиновић


Такве манифестације могу да трају најдуже 60 дана у једној календарској години и овакав вид трговине сматра се трговином на продајном месту. Нема никакве разлике између малопродајног објекта у Кнез Михаиловој улици, тезге или киоска и тезге на неком вашару. Изједначени су. Морају да испуњавају исте законске услове.

ДОШЛИ НОВИ, ОПОРАВИЛИ СЕ СТАРИ АКТЕРИ

СТАТИСТИЧКИ подаци показују да промет у трговинама у Србији, у последњој години, значајно расте. Делом и због доласка нових играча.

Републички завод за статистику недавно је објавио да је промет робе у трговини на мало у Србији, у јуну 2019. године, у односу на јун 2018. године, у текућим ценама, већи за 11,2 одсто. У сталним ценама раст је 10,1 одсто. Уколико се упореде првих шест месеци 2019. године са истим периодом 2018. године, промет робе у трговини на мало већи је у текућим ценама за 11,1 одсто, а у сталним ценама за 8,5 одсто.

- Оваквом резултату највише су допринели развој домаће индустрије, директне стране инвестиције, посебно инвестиције у области малопродаје - објашњава Жарко Малиновић, секретар Удружења за трговину ПКС. - Долазак "Лидла" несумњиво је допринео томе да обим трговине робе широке потрошње додатно порасте, како у последњем кварталу 2018, тако и у првој половини 2019. године. Наравно, оваквом резултату допринели су и други велики трговински ланци као што су "Делез", "Универекспорт", "Метро", ДИС, "Аман", "Гомекс", али и све боље пословање "Меркатора С", као и целе "Меркатор групе", која је у последње две године повећала ЕБИТДА за више од 72 одсто, односно са 62,3 милиона евра на 107,5 милиона евра. На овакве резултате утицала је чињеница да је монетизацијом некретнина успела да снизи дуг за готово 200 милиона евра.

Илустрација / Depositphotos


Резултати говоре у прилог стабилизацији пословања "Меркатор групе", али се показало да у исто време стварају и добру платформу за нова улагања у Србију.

- Развој привреде тешко се може замислити без развоја индустрије прераде - истиче Малиновић. - Да би домаће компаније из тог сегмента постале снажне на српском тржишту, а можда и на иностраном, морају да имају подршку домаћих трговинских ланаца. Једно без другог се не може развијати. Ако томе додамо и податак да сектор прерађивачке индустрије и сектор трговине заједнички чине око 25 одсто бруто друштвеног производа Србије, онда и не треба даље појашњавати колико су ове две гране привреде значајне за развој економије Србије и, генерално, подизање стандарда свих грађана.

МАШИНСКИ ЧИТЉИВЕ ОЗНАКЕ

НОВИ Закон о трговини је увео и обавезу да роба у малопродаји буде означена машински читљивом ознакама, попут бар-кода. Ова одредба ће се примењивати по истеку од шест месеци. Машинско означавање робе ће повећати заштиту потрошача јер ће имати могућност да скенирањем такве ознаке сазнају више о том производу. Унапређује и однос између добављача и трговаца тако што је машински читљива ознака предуслов за увођење електронских докумената међу учесницима у ланцу снадбевања. Потрошачи ће моћи да очитају ознаку уз паметан телефон и апликацију.

ПКС ће и даље активно учествовати у креирању привредног амбијента у области трговине, тренутно активно ради на изради предлога измена и допуна Закона о заштити потрошача.