ИНДУСТРИЈА текстила, одеће, коже и обуће прошле године је у иностранство пласирала робу вредну 1,46 милијарди долара. Само текстилци су "сашили" милијарду долара тог извоза. Ова година би требало да се заврши са извозом вредним 1,7 милијарди долара. Из године у годину расте број фирми које послују у овом сектору, као и њихов учинак. Расте и број запослених, тако да послодавци до њих све теже долазе. Очекује се да ове године њихове плате порасту за десет одсто и мало се приближе републичком просеку.

И прошле године компаније из Србије су више пласирале ван граница наше земље, него што су увезле. Уписан је спољнотрговински суфицит вредан 100 милиона долара. Тако да смо другу годину заредом више продавали него куповали. Најзаступљеније у извозу су чарапе. Оне су продате за чак 300 милиона долара.

- Извоз расте из године у годину и то по стопи од 10 до 15 одсто годишње - објашњава Милорад Васиљевић, секретар Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће. - Од укупног извоза, 70 одсто одлази на тржиште Европске уније. Од земаља прва на списку је Италија, затим Немачка, па Русија у коју одлази око 150 милиона долара вредна роба. Највише увозимо из Италије, Турске и Кине. Подаци о извозу говоре да велики произвођачи из Италије и Немачке, који су дошли у Србију, извозе без плаћања царине, не само у Европску унију, већ и на тржишта Русије, Белорусије и Казахстана. Реч је о више од 850 милиона потрошача.

Главни носиоци извоза су три фирме које у иностранство пласирају робу вредну 100 милиона долара. Није, међутим, занемарљив ни учинак домаћих компанија.

- У Чачку имамо две компаније које извозе своју читаву производњу - објашњава Васиљевић. - Они шију немачке и аустријске народне ношње. Иста је ситуација и са фирмом из Лознице која производи технички текстил. Све што произведе иде у извоз. Домаће компаније су вратиле на некадашњи ниво своје брендове. Производе изузетно квалитетан текстил, било да је реч о дечјој гардероби, вешу, модној конфекцији. То су "Мона", "Тифани", "ПС", "Ивковић", "Елипса", "Луна", "Модна кућа Балашевић", "Афродита", "Јасмин"... Имају своје препознатљиве робне марке и извозе на тржишта некадашњих југословенских република.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Сви би да поправљају авионе

Инвеститори из Турске овде су се определили за производњу конфекције. Компаније из Немачке и Канаде производе аутомобилска седишта, што подрзумева и њихово пресвлачење.

СПРЕМА СЕ РЕЦИКЛАЖА МИНИСТАРСТВО заштите животне средине, ПКС и произвођачи покрећу акцију рециклирања текстилног отпада. Он се сада оставља на регионалним депонијама, а некад се и спаљује у цементарама. - Текстилна индустрија је, после нафтне, друга по загађењу које може да направи - каже Милорад Васиљевић. - Користе се боје, вештачки материјали. Решење је у рециклажи, јер од тог отпада најлакше је добити филц за индустрију намештаја. Рециклажу текстилног отпада имају све земље у окружењу.

- Све фирме које су уложиле у Србију, задовољне су условима пословања - додаје Васиљевић. - Неке су отвориле и више фабрика. "Калцедонија" је покренула чак четврти погон. Увозимо и готове модне производе и сировину. Из Италије доминира увоз модне конфекције, а из Кине и Турске и сировине и конфекција. Србија више нема ниједну фабрику за производњу тканине. "Јумко" ради, али углавном материјале за личну заштитну опрему. И "Калцедонија" отвара четврту фабрику која ће производити тканине.

Текстилна индустрија се сусреће са озбиљним мањком обучене радне снаге. Стари радници, који су радили и у њено златно доба, дочекали су или дочекују пензију. Млађим генерацијама то није био избор за школовање, па се створио озбиљан јаз. Поједине велике компаније не могу да попуне планиране капацитете. Немају кога да запосле.

- Привредна комора Србије, заједно са Министарством просвете и локалним самоуправама, кроз систем дуалног образовања, покушава да надомести потребан кадар - каже Милорад Васиљевић. - Имамо позитивно искуство. Пре три године, када су формирана одељења у Лесковцу и Чачку, уписало се свега по десет ученика у одељењу. Прошле године било је више заинтересованих ученика него што је могло да се упише. Ученици су схватили предност плаћене праксе у фирмама и чињенице да ће после школовања имати сигурно запослење.

У индустрији текстила, одеће, коже и обуће послује 1.600 предузетника и компанија - од најмањих до оних који запошљавају неколико хиљада људи. У овој грани ради 67.000 запослених.


- Толико их је завнично пријављених, али ми процењујемо да непријављено ради још око 30.000 људи - сматра Васиљевић. Вероватно се никада нећемо вратити на ниво запослености из деведесетих година прошлог века. Тада је било 250.000 радника, али смо имали 27 фабрика за прераду коже, а данас само две. Имали смо 12 фабрика за тканину, а данас практично ниједну. Нето зараде у текстилној индустрији су лане биле на нивоу од 300 евра. Очекујемо да ће ове бити за десет одсто веће. У појединим страним компанијама, нарочито оним које раде ауто-седишта, достигле су 500 евра.


РАДИОНИЦЕ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ

ПРИВРЕДНА комора Србије организује обуке и радионице за све фирме из текстилног сектора. Обучавају их како да брендирају свој производ, како да пронађу купца, које тржиште тражи који производ и како да побољшају промоцију.

- Радионице организујемо са страним агенцијама попут СИПО и ГИЗ, уз учешће наших факултета - каже Милорад Васиљевић. - Од почетка године смо организовали четири, а до краја године ћемо организовати још три. У ове четири је учествовало више од 150 фирми.

ОДЛАЗАК НА САЈМОВЕ

ПРИВРЕДНА комора Србије последње две године интензивно води своје чланице на сајмове у иностранству. Ове године су били у Лондону и Минхену. У британској престоници наше фирме су наишле на велико интересовање и склопиле су неколико споразума о сарадњи.

- У сарадњи са Развојном агенцијом Србије у октобру водимо десет компанија на сајам "А+А" у Диселдорфу - каже Милорад Васиљевић. - То је највећи на свету сајам личне заштитне одеће и опреме. Имаћемо заједнички штанд на ком ћемо представити све компаније.