ПЛАСТИКА је глобални проблем, али и могућност. Ако се принцип циркуларне економије примени на њу, пластика би могла постати сопствено решење. Уколико би, верују стручњаци, законске мере условиле рециклажу или поновну употребу, уз одрживе иновације и технолошки напредак, потражња изворне пластике драстично би се смањила. Европска регулатива, а за њом би ускоро могла и српска, иде у том правцу.

Европска стратегија за пластику у циркуларној економији уз пратећи документ донета је почетком прошле године. У складу са плановима ове стратегије, до 2030. године сва ће пластична амбалажа на тржишту ЕУ бити прикладна за рециклирање, потрошња пластике за једнократну употребу ће се смањити, а употреба микропластике биће ограничена.

У Републици Србији годишње настаје око 100.000 тона пластичног амбалажног отпада, од чега се рециклира 27 одсто. Стопа спаљивања са енергетским искоришћењем веома је ниска и износи 11 одсто, док се на депоније одлаже или испушта у животну средину 62 одсто.

Према подацима Агенције за заштиту животне средине, у 2017. преузето је 182.400 тона амбалажног отпада. При томе је преузето око 36.000 тона пластичног амбалажног отпада. ПЕТ је пример пластике која се може одлично рециклирати. Па ипак, у Србији, према подацима домаћих рециклера, ПЕТ се прерађује само до топло опраних љуспица које се скоро потпуно извозе. У Републици Србији не постоји систем рециклаже ПЕТ-а познат као систем "од боце до боце" где би се ПЕТ рециклирао у "затвореној петљи" и поново користио за израду боца.

Велике количине пластичног отпада сваке године уносе се у мора и океане. Процена је да се из ЕУ годишње у мора испусти 150.000 до 500.000 тона пластичног отпада. То је релативно мали удео у односу на глобални пластични отпад који завршава у морима и океанима у количини од пет до 13 милиона тона годишње.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Други живот сировина

- Важност пластике за економију и друштво не сме се потценити, али је такође важно имати у виду и еколошке аспекте - објашњава Драган Стевановић, секретар Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала ПКС. - Порастом коришћења пластичних производа који имају кратак употребни век, повећавају се количине одбаченог пластичног отпада. Ови су производи јефтини, тешко се могу рециклирати и неекономични су за сакупљање и рециклажу. Зато и завршавају на депонијама или се одбацују у животну средину. Република Србија нема излаз на море, али пластични отпад, као и друге врсте отпада, стиже водотоцима. Морски отпад прекограничне је природе и признат је као растући глобални проблем. Из тог разлога битан је допринос сваке државе за спречавање испуштања пластичног отпада у животну средину. Ако управљање отпадом није оптимално, чак и сакупљени пластични отпад може завршити у животној средини.


На иницијативу Групације произвођача пластичних производа формирана је радна група која је израдила Нацрт стратегије управљања пластиком у Републици Србији до 2030. године. Задатак је био да се креира план управљања пластиком и то кроз дефинисање најважнијих фактора на националном нивоу. Наш плански документ поштује евроспку директиву и планира да проблеме решавамо на исти начин. С обзиром на то да Србија није члан ЕУ, флексибилно је остављена могућност избора датума почетка примене мера.

На седници Групације произвођача пластичних производа заказаној за 4. септембар, у просторијама Привредне коморе Србије, организоваће се јавна дебата. Позвани су сви произвођачи и прерађивачи пластике, рециклажна индустрија, велики трговински ланци, произвођачи хране и пића који користе амбалажу од пластике, и институције... Током септембра јавне расправе биће спроведене и кроз широку мрежу регионалних привредних комора ПКС како би што већи број актера исказао свој став.

- Стратешки плански документи у вези са управљањем пластиком у циркуларној економији нису постојали у Републици Србији, а нашој држави је неопходна стратешка визија којом се утврђује како би циркуларна економија у подручју пластике могла да изгледа до 2030. године - каже Стевановић. - Промовишу се улагања у иновативна решења и данашњи изазови претварају у прилике с циљем успешније и одрживије домаће привреде. Стратегијом треба осигурати да начин управљања пластиком омогући заштиту животне средине и функционисање унутрашњег тржишта Србије како би се избегле препреке у трговини и ометања и ограничења тржишног такмичења у ЕУ и трећим земљама.

У овом процесу извршена је свеобухватна анализа досадашњег стања код управљања пластиком у Србији, са аспекта кључних изазова и идентификовања проблема (узрока и последица) и дефинисани су циљеви у складу са препознатим потребама, као што су и за сваки специфични циљ одређене адекватне мере и рокови.


Глобална производња пластике износила је 2017. године 348 милиона тона, од чега се у 28 држава чланица Европске уније, укључујући Норвешку и Швајцарску произвело 64,4 милиона тона. То чини 18,5 одсто светске производње. Укупна потражња пластике у ЕУ износила је 51,2 милиона тона. Амбалажа је највећи сектор потрошње пластике у ЕУ са уделом од око 40 одсто, након чега следе грађевинарство, аутомобилска индустрија, електроника и електро-индустрија, роба широке потрошње и производи за спорт и рекреацију, пољопривреда и остало.

СТРАТЕГИЈА ЗА ЗБРИЊАВАЊЕ

НЕКИ пластични производи имају употребни век краћи од једне године, неки до 15 година, док су неки у употреби 50 година или више, попут цеви - објашњава Драган Стевановић, секретар Удружења за хемијску, гумарску и индустрију неметала ПКС. - ЕУ је деценијама извозила пластични отпад, посебно у Кину, чиме је дошло до стагнације у развоју рециклажних капацитета. Ситуација се нагло изменила почетком прошле године када је Кина увела потпуну забрану увоза за више категорија пластичног отпада. Реакција ЕУ био је покушај да милионе тона свог отпада пласира на друга тржишта Југоисточне Азије, али су ускоро земље овог региона увеле забране увоза пластичног отпада. Тиме се у ЕУ појавио велики проблем збрињавања новонасталог отпада, а прва последица било је доношење ЕУ Стратегије за пластику у циркуларној економији и снажно пропагирање рециклаже пластичног отпада у наредном периоду.