ПРЕТЊА санкцијама због сарадње са војном индустријом Руске Федерације представља политички притисак Америке на нашу земљу да се дистанцира од Москве и одустане од будућих набавки руског оружја - наводе извори "Новости".

Поруку да би даље продубљивање војне сарадње са Москвом могло да доведе до увођења америчких санкција Србији у Београд ће у петак донети функционер Стејт департмента Томас Зарзецки, руководилац Радне групе 231 која је задужена за примену ембарга према руском безбедносном сектору и онима који са њим сарађују.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Томас Зарзецки у Београду: Американац стиже да прети санкцијама?

Посета Зарзецког догодиће се у јеку припрема за испоруку руског ракетног система "панцир" нашој земљи. Директор руске агенције Rosoboronexport Александар Михејев у среду је потврдио да ће се то догодити у наредних неколико месеци:

- Ракетни системи се састављају, а српски специјалци су на обуци. Све се одвија по плану и неће бити одлагања.

Војни аналитичар Александар Радић, међутим, сматра да испорука оружја којa је досад уговорена неће Србију коштати америчких санкција, али да ћемо вероватно добити упозорење које се тиче будућих набавки:

- Претња санкцијама је, пре свега, средство политичког притиска. Они ће вероватно тражити од Србије да се дистанцира од Русије и одустане од набавке новог оружја.

Радић објашњава да Закон о супротстављању америчким противницима путем санкција Америци даје широк оквир и могућност да, у складу са проценом економских и политичких интереса, уведе или не уведе санкције.

- Ако би заиста отишли толико далеко да уведу неку врсту санкција, повод би могао да им буде набавка хеликоптера ми-35, јер је реч о офанзивним средствима. Чак и тада мере се не би односиле на државу, већ би биле персоналне и усмерене на неке људе из ланца набавке наоружања. Највиша фигура која би могла да се нађе на мети тих санкција био би министар одбране Александар Вулин - каже Радић.

Он објашњава да војну сарадњу са Русијом имају и неке НАТО земље, попут Хрватске и Мађарске, и да то само по себи није разлог за увођење санкција Америке. Наглашава и да оружје које је Србија досад набавила не нарушава безбедносну равнотежу у региону, али да су спекулације о систему С-400 и вежба "Словенски штит" послужили Американцима да отворе питање војне сарадње са Русијом.

И председник Александар Вучић казао је за РТС да Србија набавља искључиво дефанзивно наоружање и да неће куповати оружје због којег би наша земља могла бити под санкцијама. Он је навео и да систем С-400, иако је "фасцинантно оружје" немамо намеру да набављамо, јер за то немамо новца.

И заједничка вежба српске и руске војске била је повод за "прозивке"

Ипак, некадашњи амбасадор Срећко Ђукић, оцењује да над Србијом "висе" америчке санкције, као и над свим другим земљама које су куповале оружје од руских фирми које су САД таксативно набројале у закону о санкцијама.

- Овде је парадокс што смо ми избегли да уведемо санкције Русији, а Америка би могла да нам уведе санкције због Русије. Постоји читава корпа мера које се ту примењују - од персоналних, према конкретним особама из власти, којима би рецимо могле да се не одобре визе или да им се имовина коју имају у САД стави под контролу, до тога да се замрзну државна средства. За разлику од много већих земаља, за које су овакве мере симболична казна, за нас то не би било без значаја - сматра Ђукић.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Палмер открио план за Србију: Одвајају нас од Русије и гурају у НАТО

МОГУЋИ ИЗУЗЕЦИ

ЗАНИМЉИВ приступ Закону о санкцијама (CAATSA) имао је бивши амерички министар одбране Џејмс Матис, који се залагао да неке државе које купују руско оружје буду подложне изузецима да се не би потпуно "гурнуле у руке Руса". Изузеће од CAATSA, како је сматрао, требало је омогућити неким земљама да би изградиле ближе безбедносне односе са САД, док постепено смањују зависност од руске војне опреме.