ШЕСТ година прошло је од када је Едвард Сноуден разоткрио размере масовног прислушкивања које је спроводила америчка агенција НСА. Светску политичку сцену у тих шест година обележила су два велика потреса - долазак Доналда Трампа на власт у Америци и успех кампање за "брегзит". Оба у режији сада већ по злу чувене "Кембриџ аналитике". Линија која спаја ове догађаје и обележава светску историју тих шест година управо је масовна злоупотреба личних података.

"Кембриџ аналитика" је, радећи кампању за Трампа и заговорнике изласка Велике Британије из ЕУ, злоупотребила личне податке стотина хиљада корисника "Фејсбука", захваљујући којима је савршено таргетирала неодлучне бираче порукама скројеним према њиховој мери и тако своје клијенте довела до тријумфа.

Прочитајте још - Сноуден упозорава да је технички развитак света постао опасност: Ако нико не развије неке алтернативе, онда ћу их проклето ја сам развити

Иронични обрт лежи у томе што "Кембриџ аналитика" није морала да незаконито прислушкује људе, попут НСА. Све што им је требало људи су им, можда несвесно, али ипак добровољно дали на тацни - на "Фејсбуку". "Гугл" и "Фејсбук" о свакоме од нас знају толико да би службеницима почивших КГБ, Штазија или овдашње Удбе, пошла вода на уста.

Господари света већ данас су они који располажу са највише података и њима најбоље манипулишу. Није то, рекли би неки, тако другачије од оне свеске коју вероватно има сваки локални партијски моћник, у којој је заведен сваки гласач из његовог "рејона". Ко за кога гласа, коме шта треба, шта се коме за глас може понудити. Само злоупотреба технологије довела је до тога да неки у "свесци" могу држати читаве државе.

Упловили смо у време у којем су подаци постали роба вреднија од нафте. Демократија би, како ствари стоје, могла да постане само кусур у тој трговини.