Председник Србије Александар Вучић рекао је да Мађарска и Србија данас живе сан Јанка Сибињанина, а то је да имамо заједничку политику, да се боримо за заједничке вредности и интересе Србије и Мађарске, српског и мађарског народа.

Вучић је, на свечаности откривања споменика Сибињанину, у Земуну, истакао да је важно да имамо људе различитих народа који се поштују и помажу, те додао да је срећан када види заједно српске и мађарске заставе, које су, и биће, истиче, и у будућности наше заставе.

Указао је да је поносан што смо од релативно лоших односа Срба и Мађара дошли до тога да су ти односи најбољи у историји, што се поштујемо и сарађујемо боље него икада.

"Бринемо једни о другима, не видимо више проблеме, већ само начине за дубљу сарадњу. Није случајно што је Мађарска некада била 12 трговински партнер Србије, а данас је пети", навео је Вучић.

Вучић је приметио да вероватно не постоји већа част за Сибињанин Јанка од тога да данас толики народи тврде да је бас њихов јунак, а као оно што је посебно добро и важно навео је да - око тога нема никакве свађе.

Прочитајте још - Сусрет Вучића и Орбана: Мађарска се противи саплитању на путу у ЕУ


"Једног мађарског великаша, влашког порекла, који је у Румунији рођен, а подигнут у Србији, данас сви доживљавају као свог", рекао је Вучић и назвао Хуњадија највећим средњовековним ратником са ових простора.


Свако име којим га називају народи са ових простора је тачно, јер је Хуњади себе дао овим просторима, хришћанској Европи, свим народима и заједничкој историји,

"Са огромним жаром и вером се борио за Балкан, Европу и слободу свих нас", рекао је Вучић.



Подсетио је да су Хуњади и његови борци за Београд зауставили и натерали у бег Мехмеда ИИ, који је освојио Константинопољ, а једна ствар је од тада до данас остала непромењена - сваког поднева по наредби папе Калиста звоне звона у Хуњадијеву част.

Вучић је напоменуо да су управо потомци Јаноша Хуњадија утемељили Мађарску државу.

Он је захвалио мађарском председнику и премијеру, Јаношу Адеру и Виктору Орбану, на свему што су, каже, урадили за унапређење односа две земље, као и Иштвану Пастору, председнику војвођанске скупштине, на уложеној енергији за развој српско мађарских односа.

Пошто је ветар открио споменик, пре двојице председника, Вучић је приметио да живот понекад одреди неке ствари, па изгледа као да су постројени гардисти, војници, имали част да открију споменик.

"Споменик ће бити доказ вечног пријатељства Србије и Мађарске и наших народа, никада никоме не смемо да дозволимо да то пријатељство сруши", закључио је Вучић.


АДЕР: ЈАНКО СИБИЊАНИН СИМБОЛ ОДБРАНЕ ЗЕМЉЕ У ЦЕЛОЈ ЕВРОПИ

Председник Мађарске Јанош Адера истакао је данас, после откривања споменика Јанку Сибињанину, под чијим вођством је Београд одбрањен од Турака у бици 1456. године, симбол одбране земље, не само у Србији и Мађарској, већ и у целој Европи.

Адер је, у обраћању, заједно са председником Србије Александром Вучићем, рекао да се и данас уз гусле пева о томе ко је био велики јунак Јанко Сибињанин, као што ће у Мађарској вечно бити жив Јанош Хуњади, како се зове у тој земљи.

Председник Мађарске наводи да се на споменику могу видети крст и звоно, симболи пожртвованости и поштовања.

Како је рекао, крст је симбол одбране целе Европе, а звоно симбол победе у бици, односно одбране Београда од Турака која је извојевана под вођством Јанка Сибињанина.


"Сибињанин је цео живот подредио одбрани домовине и протеривању Турака, његов живот је био оружје и рат", навео је Адер и подсетио да је познати хроничар тог времена забележио да је Сибињанин био човек од судбине одабран за одбрану земље.

Подсетио је да је тај херој у борбама против Турака у младости био паж (млади племић који иде ка титули витеза) на двору деспота Стефана Лазаревића, који је после имао восјку у бројним биткама у Србији.

Како је навео Адер, Сибињанин је гледао пустошења, паљевине и опљачкана села, оскрнављене, плач и патњу и зато му је животни циљ био прогон Турака из Европе, ослобађање Србије и Балкана од Турака.


Три године након што је Мехмед Други 1453. освојио Цариград, сви су знали да су Београд и мађарска граница главна одбрана од продора Турака у Европу, додао је Адер.

Сви су тада полагали наду у једног човека - Сибињанина, кога пораз није сломио и кога бол није скрхао, наду су у њега полагали и Мађари и Срби, Италијани и Немци и други.

Адер је, такође, рекао да је после те чувене битне 1456. године његово име постало широм Европе симбол борбе против Турака.

Те године су, истиче Адер, Турци стигли до Београда и Сибињанин је својом флотом дошао до Земуна да разбије галије турске флоте.

У тој бици су учестововали и Срби и са том помоћи Сибињанина је заустављено велико разарање.

Сибињанин је, додаје Адер, са 12.000 војника улио наду одбрани Београда и целе Европе од Турака, и 22. јула након три недеље удруженим снагама победио до тада надомоћну турску војску која се повукла чак до Софије.

"Широм Европе су се огласила црквена звона у знак победе, а Турци 65 наредних година нису покушали да нападну београдску тврђаву".

Адер каже да је после те битке Сибињанин оболео од куге и да су га довели у Земун, где се опростио од живота.

Адер је нагласио да се од тада у Европи чују звона у подне сваког дана, не само због молитве, већ и у знак сећања на храброст и веру.


ВУЧИЋ И АДЕР ОТКРИЛИ СПОМЕНИК ЈАНКУ СИБИЊАНИНУ

Председници Србије и Мађарске, Александар Вучић и Јанош Адер, открили су данас споменик Јаношу Хуњадију, у српском народу познатом као Јанко Сибињанин, на Кеју ослобођења у Земуну.

Свечаној церемонији су присуствовали и министар спољних послова Ивица Дачић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, председник Скупштине Војводине Иштван Пастор, заменик градоначелника Горан Весић, београдски надбискуп Станислав Хочевар, старешина Храма Светог Саве владика Стефан, као и велики број грађана.

Мађарски председник Јанош Адер данас борави у радној посети Србији, а заједно са домаћином, српским председником Александром Вучићем ће положити венце на спомен обележје Опсада Београда 1456 на Калемегдану.


Војсковођа Јанош Хуњади (1387-1456), у Србији познатији као Сибињанин Јанко, добио је споменик у Земуну на дан обележавања годишњице битке за Нандорфехервар, што је мађарски назив за Београд, против Отоманског царства 1456. године.

Аутор споменика је уметник из Будимпеште Иштван Мадараши, који је новинарима рекао да је тим делом "остварен сан" да се коначно обележи битка која је била значајна за целу Европу, јер је зауставила продор Турске у Европу.


Статуа Сибињанина висока је 2,3 метра, а изливена је од бакра.

Прочитајте још - Београдске приче: Сибињанин Јанко "не живи" у кули


"Међу средњовековним документима пронашао сам цртеж Хуњадија, а тај портрет послужио ми је као основа у креирању овог споменика", навео је Мадараши.

На данашњи дан пре 562 године војска предвођена Хуњадијем победила је отоманску војску на Калемегдану код Сахат куле.

Три недеље после победе над Турцима, у околини Београда, у кампу његове војске завладала је епидемија куге од које је и сам оболео а касније и умро.

Војничку каријеру започео је у војсци деспота Стефана Лазаревића истичући се као најбољи војник, а убрзо је прешао у службу код угарског краља Жигмунда.

Немацки краљ Алберт II је 1438.године Хуњадију доделио титулу бана од Северина, а касније је од мађарског краља Владислава IIИ добио управу над Београдом (титула кепетан Београда) и Трансилванијом (титула гувернер Ердеља).

Александар Вучић и Јанош Адер, Фото: Танјуг

Учествовао је у борбама за ослобођење Смедерева 1441. године, а следеће године је истерао Турке ван граница поверених му територија и повратио власт Мађарске над Влашком.

У походу на Балкану у борби против Турака освојио је Ниш и Софију, поразио тројицу турских паша и султана Мурата II.

Хуњади је као Сибињанин Јанко, чије име носе две улице у Београду, описан у многим српским епским песмама као један од највећих српских јунака, а као народног хероја славе га и Мађари и Румуни.

Скупштина града Београда усвојила је 20. априла 2017. године одлуку о подизању споменика, а на иницијативу Амбасаде Мађарске, како би се код грађана ширила свест и историјској повезаности два народа.

ВУЧИЋ И АДЕР: ВЕНЦИ НА СПОМЕН ОБЕЛЕЖЈЕ ОПСАДА БЕОГРАДА


Председници Србије и Мађарске, Александар Вучић и Јанош Адер, положили су данас на Калемегдану венце на спомен обележје у знак сећања на турску опсаду Београда 1456. године, на месту где су 22. јула 1456. године браниоци Београда, на челу са Сибињанин Јанком, извојевали велику победу над Турцима.

На венцу који је положио председник Вучић пише: "Храбром браниоцу Београда и Европе, председник Републике Србије", док на венцу који је положио мађарски председник пише: "Председник Републике Мађарске Јанош Адер".

Вучић и Адер су венце положили уз део композиције "Почивај у миру", који је извео трубач репрезентативног оркестра Гарде ВС, мајор Љубиша Стојичић.

Двојицу председника су на Калемегдану дочекали бројни грађани, који су их поздравили аплаузом.

Након полагања венаца, председници су просетали Калемегданом и Вучић је свом мађарском колеги показао панораму Београда, те указао на важну геостратешку позицију главног града Србије кроз историју.

Такође, пренео му је да се ради на реконструкцији Калемегдана, те да смо од Мађара научили да бирнемо о нашој историји.

Председник Србије је мађарском колеги показао и Кулу Небојша, као и тениски центар Новак, најбољег тенисера света Новака Ђоковића, те изразио наду да ће ту бити направљена тениска академија која ће бити позната широм света.

Током шетње, Вучић се интересовао и када ће бити завршен кров Сахат капије, на шта му је директор Београдске тврђаве Петар Андријашевић одговорио да у наредне две до три недеље очекује грађевинску дозволу, након чега ће бити расписана јавна набавка, како би радови почели већ у септембру.

Председнику Мађарске показали су и Тениски центар Новак, нашег прослављеног тенисера Новака Ђоковића.

Спомен обележје на које су положили венце налази се, иначе, у близини некадашњег улаза у замак деспота Стефана Лазаревића, а подсећа на највећу и најславнију битку у историји Београда, када је наш главни град назван "бедемом хришћанства".

Баш на том месту, у ноћи између 21. и 22. јула 1456. године, одиграла се одлучујућа битка између Турака и бранилаца Београда.